•Luka's pow•
"Daj više sedi! Vrti mi se u glavi od tebe.", Marko zanoveta kao i obično, dok ja hodam gore-dole po hodniku porodiljskog odelenja.
Zaustavim se na zvuk otvaranja vrata, pa podignem pogled ka doktoru koji upravo izlazi.
"Gospodine Iliću, dobili ste sina. Sad možete ući unutra, ako želite."
Nemo klimnem glavom i brzim koracima uđem kod Staše. Ugledam je kako sedi u bolničkom krevetu držeći našeg sina u rukama.
"Hej, kako si?", upitam je uz osmeh, dok polako sedam na krevet pored nje.
"Umorna sam, ali srećna.", nasmeši se gledajući malo u mene, malo u bebu.
"Smem li?", upitam je dok pružam ruke ka detetu.
"Naravno.", nasmeje se i stavi mi malog u naručje.
Pogledam Stašu uz osmeh, pa vratim pogled na bebu.
"Dobro došao, Sergej. "
•Staša's pow•
Ulazim u stan, zajedno sa Lukom i Sergejem i zatičem prepun dnevni boravak. Svi su tu-Damjan, Adža, Žule, Ivan i njegova devojka Tea, Marko i Danica, Lukini roditelji. Čak su i moji roditelji tu, nakon što me Marko naterao da se pomirim s' njima.
"Lepo je videti vas sve na okupu.", nasmešim se i odlučim da prvo priđem Damjanu i pozdravim se s' njim. Zagrlim ga čvrsto, što mi on uzvrati.
"Nedostajao si mi.", izgovorim tužno, jer ga nisam videla bar tri meseca, a on se nasmeje.
"Nedostajala si i ti meni. Ne brini, dosadiću ti idućih meseci, jer ne planiram da se odvajam od ovog slatkiša.", kroz smeh izgovori i usmeri svu svoju pažnju na Sergeja, ostavljajući mene da se pozdravim sa ostalima.
"Čestitam vam oboma. Konačno je i ova moja budala dočekala da postane tata.", Adža zagrli i mene i Luku, a svi počnemo da se smejemo zbog ovog budala, dok se Luka mršti.
"Brate, neka ti je sa srećom .", Ivan ga snažno zagrli, pa se okrene ka meni.
"Snajka, čestitam ti.", nasmejem se nadimku, koji Ivan koristi za mene, jer Luka i ja se zapravo još uvek nismo venčali .
"Hvala ti, Ivane."
Priđem mojim roditeljima i primetim kako se mamine oči pune suzama, dok me gleda. Čvrsto je zagrlim, a ona krene da plače.
"Moja mala devojčica je porasla.", osmehnem se, dok u pozadini čujem Marka kako se cereka.
"Odavno ti je ona porasla.", Marko dobaci, a mama ga prostreli pogledom.
"Nema svađe danas.", kažem uz preteći prst, a onda se okrenem ka Žuletu.
"Na mene si totalno zaboravila.", požali se, a ja se nasmejem.
"Ćuti ti, ne vadiš mi se iz stana već mesecima. Ne mogu više FIFU ni da smislim.", počnem da ga zezam, jer otkako je prešao u City, stalno je sa mnom i tera me da igramo FIFU.
"Pa moraš da ostaneš u formi."
"Pobegla sam u Englesku da više ne bih igrala FIFU, a ti došao za mnom.", našalim se pa svi počnu da se smeju.
"Nego, Iliću, je l' dovoljno jedno?", Damjan počne da ga zeza, dok drži Sergeja u svom naručju.
"Ma kakvi, već od sutra krećemo na drugo. Treba napraviti ceo fudbalski tim.", dok ja šokirano posmatram Luku, ostali se smeju.
Preletim pogledom po sobi i shvatim koliko sam zapravo srećna . Svi ljudi koji mi znače i koji me čine srećnom su tu.
Osetim dve ruke na svom struku, pa se uz osmeh okrenem ka Luki.
"Iskreno, otkad sam upoznao tebe, često se osećam kao najsrećniji čovek na svetu, ali mislim da nikad nisam bio srećniji nego sad. Volim te, Staša, i želim da provedemo ostatak života zajedno.", osmeh se ocrta mojim licem, ali onda usledi šok, kad shvatim da se Luka spušta na kolena.
"I zato sam želeo, pred svim nama dragim ljudima, da te pitam da se udaš za mene. Želiš li da provedeš ostatak života sa mnom?", nakon par sekundi prvobitnog šoka, počnem da se smejem i uz glasno ŽELIM, ga poljubim.
Šta bi više čovek uopšte mogao da poželi?
EPILOG
"Mama.", okrenem se ka Sergeju, koji pomno posmatra Luku, dok slavi sa momcima, nakon što je postigao gol.
"Reci, dušo."
"Želim da budem kao tata kad porastem.", zbunjeno ga pogledam, dok čvrsto držim Lenu u krilu.
"Kako misliš kao tata?"
"Najbolji na svetu.", kad shvatim da je Sergej ozbiljan, nasmejem se.
"Bićeš ti još bolji od tate.", namignem mom četvorogodišnjem sinu, a onda začujem i glasić dvogodišnje Lene.
"A ja?", ponovo se zbunim, ovaj put zbog njenog pitanja, pa i njoj kažem kako će biti bolja od Luke.
Usmerim svoj pogled na Luku, pa skapiram da on uz osmeh već gleda u nas kao da je sve čuo. Pošalje mi vazdušni poljubac, ali ga momci odvuku pre nego što uspem da mu uzvratim.
Primetim kako me Aguero pogleda, pa počne da se smeje. Nakon četiri godine u Mančesteru, više i ne želimo da odemo.
Luka se uklopio u ekipu, a navijači ga obožavaju. Ja sam se sprijateljila sa devojkama i ženama njegovih saigrača, tako da imam kako da prekratim vreme.
Sve u svemu, zavolela sam ovaj sivi sumorni Mančester, iako je to u početku delovalo nemoguće.
Život zaista može otići drugačijim putem, nego što smo mi planirali, a moj se zbog samo jednog osmeha okrenuo naglavačke. Kad pogledam s' ove tačke gledišta, nije ni moglo bolje.
I evo ga toliko najavljivani kraj 😂
Sutra putujem na more, pa sam želela pre toga da završim sa pričom, da ne biste čekali još dve sedmice.
Još uvek nisam spremna da se oprostim od Luke i Staše, tako da planiram drugu sezonu, ali mi ipak treba mala pauza od ove priče 😅
Dok ne počnem drugu sezonu pisaću "Ljubav na prvi pogled" i "Pogrešan", ali i to tek za neke 2 ili 3 sedmice 😔
Hvala vam na ogromnoj podršci i na skoro 15k pregleda 😍 Neverovatni ste 💙
Napišite mi mišljenje, jer bih zaista volela da znam koliko vas je čitalo ovu priču 💙
YOU ARE READING
𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅
Fanfiction#𝑓𝑜𝑜𝑡𝑏𝑎𝑙𝑙_𝑟𝑜𝑚𝑎𝑛𝑐𝑒 𝐶𝑜𝑣𝑒𝑟 𝑏𝑦 @𝑑𝑎𝑛𝑖𝑐𝑎𝑠𝑖𝑑𝑒𝑟𝑒𝑢𝑚 ❤ °𝑆𝑒𝑧𝑜𝑛𝑎 1° 𝐹𝑢𝑑𝑏𝑎𝑙𝑠𝑘𝑎 𝑧𝑣𝑒𝑧𝑑𝑎 𝑢 𝑢𝑠𝑝𝑜𝑛𝑢, 𝐿𝑢𝑘𝑎, 𝑘𝑜𝑗𝑖 𝑚𝑒𝑛𝑗𝑎 𝑑𝑒𝑣𝑜𝑗𝑘𝑒 𝑠𝑣𝑎𝑘𝑒 𝑠𝑒𝑑𝑚𝑖𝑐𝑒, 𝑗𝑒𝑟 𝑧𝑎 𝑛𝑗𝑒𝑔𝑎 𝑠𝑣𝑎�...
