𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 48

•Luka's pow•

Sedim već pola sata na strunjači pored džaka i razmišljam šta da radim. Upravo sam video sliku ultrazvuka na njenom instagram profilu i ne znam šta da mislim. Ne ide ovo više ovako.

Ja ne mogu da se sastavim otkako smo raskinuli, a iskreno se nadam da ni ona nije našla nekog novog. Nekako prelomim i krenem kući.

Čim uđem u stan, odlučim da se spakujem i odem kod nje. Moram da pregazim ponos, inače ću nastaviti da patim za njom.

"Gde se ti to pakuješ?", Ivan me zbunjeno posmatra naslonjen na vrata moje sobe.

"Kod Staše.", kratko izgovorim, ne odvraćajući pažnju sa torbe i mojih stvari. Želim što pre da je vidim.

Ivan počne da se smeje, a ja ga pogledam zbunjeno.

"Šta je smešno?", uvređeno ga upitam, a on nastavi da se smeje.

"Znao sam da nećeš izdržati ni mesec dana bez nje. Zaljubljen si do ušiju.", zabavljeno izgovori, a ja se osmehnem. Istina je, zaljubljen sam do ušiju, čak šta više lud sam za njom.

"Pozdravi mi snajku, a ja odoh na trening. Čućemo se posle.", dohvati svoju torbu za trening i izađe iz stana, ostavljajući me da se spakujem.

Još par sati i videću je nakon dve sedmice.

•Staša's pow•

Sedim u parku, nakon što sam završila sa vežbama za danas. Osećam se napeto, što je znak da će se danas nešto dogoditi. Samo se nadam da će konačno biti nešto pozitivno.

Damjan sedne pored mene, pa me zabrinuto pogleda.

"Šta ti je danas? Ne izgledaš mi baš najbolje."

"Nije mi ništa. Samo opet imam onaj osećaj da će nešto da se desi danas."

"Možda se smuvaš sa doktorom.", našali se, a ja ga prostrelim pogledom.

"Ti veoma dobro znaš da ja volim Luku. Nemoj uopšte ni da se šališ na taj način."

"Dobro, ljutice, neću ni da se šalim više. Došao sam da te pitam, hoćeš sa mnom i Markom do grada?"

"Nigde mi se ne ide danas. Ostaću ovde."

"Sigurna si?", ponovo me upita, a ja prevrnem očima.

"Slobodni ste."

Klimne glavom i njih dvojica odu nekud, a ja ostanem još malo da sedim na klupi i posmatram ljude oko sebe.

•Luka's pow•

Stojim pred ogromnom bolnicom i razmišljam kako dalje. Ne razumem italijanski nijedne jedine reči, tako da se neću baš lako snaći.

Zalutam u park, pa odlučim da bi najbolje bilo da sednem i pozovem Damjana, dok se nisam totalno izgubio. Pogledom preletim po parku tražeći slobodnu klupu i ugledam nju.

Osmeh se raširi mojim licem kad je primetim kako sedi sama i posmatra ljude. Skupim hrabrosti i odlučim da joj priđem, ali u tom momentu pored nje sedne neki drugi dečko. Stanem kao ukopan i shvatim da je najbolje da sačekam ovde i čujem šta pričaju.

Ali ostanem samo da stojim, kad shvatim da joj se on obraća na italijanskom. Vidim kako prevrće očima na nešto što joj je rekao, pa okrene glavu u mom pravcu. Primetim kako joj se zenice šire kad me ugleda, pa joj uputim osmeh.

Dohvati štake i krene ka meni, ne obraćajući pažnju na dečka, koji joj i dalje nešto priča. Ja i dalje stojim kao ukopan i s' osmehom posmatram kako mi prilazi.

"Luka?", gleda u mene kao da je duha videla, a meni se noge konačno otkoče.

Priđem joj i zagrlim je čvrsto, kao da je nisam video godinama. Ali za mene su ove dve sedmice, bile kao dve godine.

"Jesi dobro?", upitam je zabrinuto čim primetim da se suze kotrljaju niz njene obraze.

"Jesam, samo.. Ne mogu da verujem da si tu.", kroz osmeh izgovori, a ja je ponovo zagrlim.

"Tu sam i ne idem nigde bez tebe."

•Staša's pow•

Sedim u svojoj sobi, a Luka je pored mene.

"Oprostićeš mi što sam se ponašao kao kreten?", nasmejem se na njegovo pitanje, iako osmeh ne skidam otkako sam ga ugledala.

"Nemam ja tebi šta da oprostim. Ti treba meni da oprostiš što sam te povredila. Znaš da mi to nije bila namera."

Približi me sebi uz osmeh, pa me poljubi. A onda kao da mu je nešto palo napamet, okrene se ka meni ozbiljno.

"Tvoj story?", nesigurno me upita, a ja se nasmejem kad shvatim na koji story misli.

"Joj Luka, nije to što si ti mislio. Marko će postati tata.", kroz smeh mu objasnim, ali umesto osmeha, primetim neki nedefinisani izraz lica.

"Šta je sad?", zbunjeno ga pogledam.

"Pa nekako sam se radovao detetu.", snuždeno izgovori, a ja ga šokirano pogledam.

"Jesi ti ozbiljan?"

"Nikad nisam bio ozbiljniji. Mislim, znam da ćeš da mi kažeš kako smo mladi i sve to, ali ja mislim da bi to bilo baš divno.", primetim kako se raznežio na priču o detetu, pa se nasmejem.

"Ti si nepredvidiv. Do pre pola sata mi je delovalo kao da se nikad nećemo pomiriti, a sad već pričaš o deci."

"Pa shvatio sam da ne mogu bez tebe, tako da mislim da je sasvim jasno da želim ceo život da provedem s' tobom. A u paketu s' tim ide i dete, zar ne?"

Njegova izjava, izazove veliki osmeh na mom licu, pa ga poljubim.

•Damjan's pow•

Marko i ja se nakon predugačkog obilaska grada, vratimo u bolnicu.

"Nismo je trebali ostaviti ovako dugo.", Marko počne ponovo da gunđa.

"Biće ona dobro. Ima Daniela.", kako izgovorim njegovo ime, Marko me prostreli pogledom.

"Taj lik mi se uopšte ne sviđa. Samo hoću da se ona i Luka pomire i onda će sve ponovo biti dobro."

Uđemo u njenu sobu i stanemo šokirani onim što vidimo. Staša sedi na krevetu i smeje se, a pored nje je Luka, koji joj nešto priča.

"Šta se ovde desilo?", Marko zbunjeno izgovori, a njih dvoje tek sad primete da smo mi tu.

Pogledaju jedno u drugo uz veliki blistavi osmeh, ali nam ništa ne odgovore. Prvi im ja priđem i sednem na stolicu pored njenog kreveta.

"Nije nas bilo dva sata. Kako se ovo desilo?"

Nasmeju se, pa Luka počne da priča.

"Recimo samo da ja nisam mogao da se sastavim bez nje, pa sam odlučio da dođem i pitam je da se pomirimo. I eto nas sad ovde."

"Konačno, Bože.", Marko izgovori, nakon što je konačno došao sebi.

"I imamo jedne važne vesti.", Staša izgovori.

Pogledamo ih upitno, a njih dvoje razmene poglede.

"Staša ide sa mnom u Englesku. Našao sam bolnicu, koja je blizu stana, a ujedno je i blizu stadiona. Neće morati da leži u bolnici, već ću je voziti na vežbe svaki dan."

Marko i ja krenemo da se pobunimo, ali nas Staša prekine.

"Ne želimo više da se odvajamo jedno od drugog. I šta god da vi rekli, ja idem s' njim."

Nisam želela ovako brzo da ih pomirim, ali dobila sam ozbiljne pretnje tako da eto 😂

littleunicorn812 danicamackenzie Jeste sad srećne? 😜

Mišljenje? 💙