𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 33

"Je l' možemo da razgovaramo?", upitam ga nervozno, iskreno se nadajući da će pristati.

"Naravno. Zar treba uopšte da pitaš?", zbunjeno me pogleda, kao da mu nije jasno moje ponašanje. A meni opet nije ni najmanje jasno njegovo ponašanje u poslednje vreme.

"Zašto me ignorišeš?", postavim mu direktno pitanje koje me muči već neko vreme.

"Ignorišem?", kad čujem njegov ton, malo mi fali pa da pomislim da sam sve umislila. Ali ne, nažalost nisam.

"Da, ignorišeš.", uporno ponovim, zbog čega uzdahne.

"Ne ignorišem te, Lena. Bar ne namerno.", nikad ga nisam videla ni blizu ovako ozbiljnog.

"A šta kao možeš i slučajno da ignorišeš nekog?", namršteno ga pogledam, pa dobijem priliku da vidim kako nervozno lomi prste.

"Lena, šta sam ja tebi?", zbuni me njegovo pitanje, pa ga upitam za pojašnjenje.

"Šta sam ti ja? Nisam ti dečko, to je Maks, a prijatelj teško da mogu da ti budem. Pa šta sam ti onda ja?", zaledim se kad shvatim kuda njegovo pitanje vodi.

"Ništa. Pa što te onda toliko brine da li te ignorišem ili ne, ako ti već nisam ništa?", nastavi da mi postavlja pitanja, a moj jezik ne želi da se pomeri s mesta. Šta bih uopšte i mogla da mu odgovorim?

"Izvini.", osetim se nekako krivom za celu ovu situaciju, pa se izvinim iako ne znam ni sama za šta se tačno izvinjavam.

"A za šta se tačno sad izvinjavaš?", kao da mi čita misli, postavi pitanje, a ja ga izgubljeno pogledam.

"Ne znam, Veljko, prosto se osećam krivom."

"Nisi kriva ni za šta. Nisi kriva za to što sam se potukao, nisi kriva za to što te izbegavam. A ponajmanje si kriva za to što se osećam ovako kako se osećam. Sam sam sebi kriv.", ponovo samo ćutim, jer nemam predstavu šta bih mu rekla.

"Priznao si da me izbegavaš.", uhvatim se za jedini deo koji mi deluje bezopasno, ali se prevarim.

"Nemoj na to da gledaš kao na izbegavanje. Samo poštujem to što imaš dečka."

"Hoćeš da kažeš da to što imam dečka znači da ne možemo da se družimo?", upitam ga zbunjeno, jer nam do sad ta činjenica nije pravila problem.

"Ne, hoću da kažem da to što mi se sviđaš, a imaš dečka, znači da ne možemo da se družimo."

Srce stane na trenutak dok pogledom proveravam koliko je ozbiljan. I kad shvatim da stvarno misli ono što je rekao, ne znam kako da odreagujem.

"Veljko, ja...", jezik mi se kompletno zaveže, a on samo klimne glavom, kao znak da sve razume.

"Ne moraš ništa da mi pričaš, jer mi je sve već odavno jasno. Nemam nikakvo pravo da se ljutim što ti se sviđa Maks, ali ni ti nemaš pravo da tražiš od mene da se družimo, sad kad znaš kako se osećam.", i tek tako mi okrene leđa i ode na svoje staro mesto pored Vukašina.

Zašto sam ja ovoliki haos?

•Vukašin's pov•

"Ozbiljan si, brate?", zbunjeno posmatram Veljka, koji deluje kao da su mu sve lađe potonule. Znam ga ceo svoj život i sto posto sam siguran da nikad nije bio ovakav.

"Nažalost, jesam.", sasvim smireno prizna kako se zaljubio u Lenu, a ja gledam u neverici i ne govorim ništa.

Toliko puta sam se našalio na taj račun, ali nikad nisam ni pomislio da bi to stvarno moglo da se desi. Veljko se prosto nikad nije zaljubljivao i mislio sam da ništa to neće promeniti u skorijoj budućnosti. A evo ga sad, ne može da odvoji svoj pogled od Lene.

"Ali..", pokušam nešto da kažem, ali me odmah prekine.

"Znam da ima dečka. Zato sam i odlučio da se udaljim od nje. Ne želim da joj pravim ikakve probleme s Maksom."

"Veljko.", obratim mu se ozbiljno, pa mi napokon posveti svoju pažnju.

"Možda ja i grešim, ali to između Maksa i nje, meni ne deluje kao da baš funkcioniše savršeno. Siguran sam da je osećala nešto prema njemu dok je još bila u Mančesteru, ali sad mi deluje kao da tu više nema osećanja. Što ne pokušaš?", iskreno iznesem svoje viđenje njihove veze, davši tako jednu vrstu nade najboljem prijatelju.

"Bilo tu osećanja ili ne bilo, oni su zajedno. Kad raskine, pokušaću. Do tad ne planiram da se petljam.", odbije bilo kakvu pomisao da nešto pokuša s Lenom, pa meni ne preostane ništa drugo, nego da prihvatim njegovu i više nego džentlmensku odluku.

"Kako?", upitam tiho, zbog čega me pogleda zbunjeno.

"Šta kako?"

"Kako si ti uspeo da se zaljubiš? I to baš u Lenu, koja ti je toliko išla na živce."

"Voleo bih i ja da znam. Ali sam sam sebi kriv. Spustio sam gard i počeo da se družim s njom. I eto šta mi se desi.", fascinira me smirenost s kojom se odnosi prema celoj ovoj situaciji, iako znam da mu se ovo baš i ne sviđa.

"Preživećeš.", kažem dobronamerno, na šta on prevrne očima.

"Ne drami, Vukašine. Logično da ću da preživim. Niko nikad nije umro od ovoga, pa neću ni ja."

•Irina's pov•

"Ti stvarno nisi normalna. Ljuta si zbog sitnice na njega i ne želiš da mu oprostiš, iako se trudi kao niko. Koliko još planiraš da ga mučiš, pre nego što shvatiš, da nećeš naći još jednog koji će se toliko truditi oko tebe kao on?", Maja mi drži predavanje, a ja uzdahnem, jer znam da je upravu.

Prosto ne volim kad me neko laže. Ako može da me slaže jednom, može i drugi put, pa onda i treći. I onda tu više nema poverenja, a bez poverenja nema veze. I isključivo iz tog razloga još uvek ne želim da mu oprostim. Želim da mu stavim do znanja da ne može da me laže, ako želi da ovo među nama funkcioniše.

"Ne znam, Majo. Želim da ga naučim lekciju."

"Samo pazi da se ne setiš malo prekasno da mu oprostiš. Koliko god da je Sergej lud za tobom, neće pokušavati večno.", natera me da se zamislim. I ponovo sam svesna da je upravu.

Uđemo u kabinet engleskog pa se razdvojimo, svaka krenuvši ka svom mestu. Zastanem kad primetim ružu na svojoj klupi. Polako je uzmem u ruke, tražeči bilo kakvu poruku, koja bi došla uz nju. Malo se razočaram kad ne nađem ništa više.

No ipak, duboko u sebi znam da može biti jedino od Sergeja. Okrenem se ka njemu, pa primetim kako me već posmatra. Osmehnem mu se, tako mu davši do znanja da nemam više snage da ga mučim.

Čim protumači moj potez, osmehne se i on, a potom pokaže na prazno mesto pored sebe. Moje mesto. 

Znam da skoro mesec dana nije bilo nastavka i jako mi je žao zbog toga, ali nisam mogla da se nateram da ga napišem, što zbog manjka vremena, što zbog manjka inspiracije 🙈

Danas sam napokon završila sa učenjem za ovu školsku godinu, tako da bi možda i mogli očekivati više nastavaka na profilu 💙