𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 16

"Hteo si da pričamo o nečemu danas. O čemu se radilo?", setim se, dok nameštam džojstike za novu partiju FIFE, pa ga podsetim. On se unervozi pa odmahne rukom, kao da nije bitno.

"Znaš da meni možeš sve da kažeš, zar ne?", pogledam ga uz osmeh, a on klimne glavom.

"Znam, ali ne znam šta bih ti rekao. U tome je problem."

"Reci mi koji ćeš klub izabrati, da znam kolikom ću te razlikom pobediti.", pođe mi za rukom da ga nasmejem, kao što sam i želeo.

"Ako me tvoje sestre ne budu ometale, vadićeš loptu iz svoje mreže.", namigne mi, pa ja počnem da se smejem.

"Neće, ne brini, sve tri su izašle do grada."

"Tri?", zbunjeno me pogleda, pa ja shvatim da ga nisam upoznao sa Sofijom.

"Joj, kako je ovo komplikovano za objasniti. Najbolji prijatelj moje mame je došao sa ćerkom iz Pariza da nas čuva, pošto su roditelji morali da otputuju. Sofija mi faktički dođe kao sestra.", pokušam da mu pojasnim što je jednostavnije moguće, a on me posmatra kao da je duha video.

"Taman pomislim da sam vas sve upamtio, pojavi se neko novi.", prasnem u smeh, jer je ovo jedna velika istina.

"A šta bi tek rekao kad bih te upoznao sa mojom braćom i sestrom od strica. Njih je isto troje."

"To su je l' tako Ivanovi klinci?", pogleda me zbunjeno dok pokušava da skonta naše porodično stablo. Klimnem glavom, a on me pogleda u neverici.

"Kako ih uopšte sve popamtiš?"

"Samom sebi se divim svaki dan, veruj mi."

Izaberemo klubove i taman što se igra učita, u kuću upadnu cure. Iskra upadne prva i stane u pola reči kad ugleda Nemanju. On joj se nasmeši i pozdravi se s njom. Za njom uđu i Lena i Sofija, pa Lena priđe da se pozdravi sa Nemanjom.

"Da te upoznam. Nemanja, ovo je Sofija. Sofija, ovo je moj najbolji prijatelj, Nemanja."

"Rekao bi tebi sad Maks svašta, samo da nije otišao jutros.", Lena mi se isplazi, a ja prevrnem očima.

"Zna Maks veoma dobro koliko je meni stalo do njega. Nemoj ti u to da se petljaš.", sad ona bude ta koja prevrne očima, pa sedne u fotelju i usmeri svoj pogled na utakmicu koju Nemanja i ja igramo.

"Pa zar opet FIFA?", Vukašin, koji je išao do grada da se vidi sa Veljkom, nas smoreno upita čim ušeta u dnevnu sobu.

"Mogao si zvati Veljka, pa bismo igrali dva na dva.", predložim, a on odmahne glavom.

"Pa da se Lena i on pobiju. Neka hvala.", sedne pored mene, a Nemanja ga zbunjeno pogleda.

"Zar se nisu njih dvoje neki dan ovde pomirili?", i Iskra i ja pogledamo u Vukašina zbunjeno, a on uzdahne.

"Nije im dugo potrajao mir. Posvađali su se danas i to žestoko."

"Šta je sad kreten uradio?", pogledam u Lenu ljuto, spreman da ga propustim kroz šake. Moju sestru niko ne dira.

"Verovao ili ne, nije on ništa. Kao da je namerno želela da mu iskida živce pa da se posvađaju. Nemam drugo objašnjenje."

Pogledam u Lenu ne bi li mi ona objasnila, ali ona samo ćuti. Znači, kriva je.

"Šta je uradila?", Iskra me preduhitri.

"Ma počeli su da se prepiru nešto bezveze oko neke utakmice i na kraju nastao treći svetski rat. I završilo je tako što mu je ona upropastila dejt, jer je glumatala prevarenu devojku.", počnemo da se smejemo, a Lena se crveni.

"Čemu to?", Sofija je upita, dok pokušava da poveže kompletnu priču o Leni i Veljku.

"Ma lik je budala i ide mi na živce užasno. Spasila sam tu curu velikih muka.", pokuša da se opravda, ali mi nastavimo da se smejemo.

"Da te nisam video sa Maksom, rekao bih da ti se Veljko sviđa.", Nemanja joj dobaci dok smešta loptu u moj gol. Baš ga je krenulo danas.

"Da li si ti čuo šta sam malopre rekla?", pita ga u neverici, a on klimne glavom.

"Pa kako onda možeš da izvališ takvu glupost? Nemanja, ja sam tebe zaista smatrala pametnom osobom do sad.", on je uvređeno pogleda, pa slegne ramenima i vrati se FIFI.

Završimo partiju, pa Nemanja pogleda na sat.

"Trebalo bi da idem kući.", uzdahne i pođe da ustane, a ja primetim kako se Iskrino raspoloženje pokvarilo.

"A šta kažeš da ostaneš ovde večeras?", pogleda me iznenađeno, pa kaže kako ne želi da smeta, jer nas ionako ima puno.

"Joj, Nemanja, da smetaš ne bih te ni pitao. Ima mesta u mojoj sobi, a sutra ionako ne idemo u školu zbog treninga.", nastavim da ga nagovaram, pa on počne da okleva.

"Tvom tati neće smetati?", okrene se ka Sofiji, a mi svi počnemo da se smejemo.

"Ne gledaj na Damjana kao na odraslu osobu, pre kao na prijatelja.", Lena mu objasni, a on klimne glavom.

"Gde je on uopšte?", Sofija upita, a Vukašin požuri da odgovori na njeno pitanje.

"Otišao je po Miu. Ali je rekao da će svratiti na sladoled."

"Sladoled u oktobru?", Iskra ga pogleda zbunjeno, a on klimne glavom.

"To mi totalno liči na Damjana."

Naš smeh prekine zvono Leninog telefona, pa ona ode na sprat. Sigurno je Maks.

•Lena's pow•

Brzim koracima se popnem na sprat i uđem u svoju sobu. Prihvatim Maksov video poziv i osmeh se pojavi na mom licu kad ga ugledam.

"Hej, ljubavi. Hteo sam da ti javim da sam stigao još odavno, ali su me moji ubili u pojam sa školom i domaćim zadacima.", prevrne očima, a ja se nasmejem.

"Nema veze. Ionako sam bila u gradu s Iskrom i Sofijom."

"Šta sad radite?"

"Ja sam se popela na sprat da pričam s tobom, a ostali su s Nemanjom dole."

"Je l' to mene Sergej zamenio?", pita me šaljivo, a ja se nasmejem.

"Ti si nezamenjiv. Ali Nemanja je stvarno super lik i drago mi je da je našao dobro društvo."

"Volim tu tvoju brigu prema ljudima do kojih ti je stalo. Volim te, Leno.", kaže to dok gleda pravo u mene, a ja se zaledim. Ovo je prvi put da čujem te dve reči i nisam sigurna kako da reagujem. Obožavam Maksa i zaista mi je divno s njim, ali mislim da je rano da kažem da ga volim.

"Moram hitno da idem, Damjan je stigao.", prekinem poziv uz najgluplji mogući izgovor, pa zabijem glavu u ruke. 

Zašto sam sad ovo uradila? Zašto sam se pobogu uplašila osećanja?

Ceo dan sam u gužvi, a sinoć sam legla ranije, pa zato nastavak ide tek sad 🙈💙