𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 10

Uđem u kuću, nakon što mi je Irina objasnila i hemiju i nakon što smo se dogovorili da dođem i sutra ne bi li mi pokazala i ostale predmete. Pogledam na sat u hodniku i setim se da sam se dogovorio s Nemanjom u sedam, a sad je deset do sedam.

Obavestim roditelje da ćemo imati društvo i uključim plejstejšn, spremajući sve za njegov dolazak. Čujem zvono pa požurim da otvorim vrata. Umesto Nemanje, ugledam Iskru.

"Ćao, Iskrice."

"Ćao, Segi.", pozdravimo se pa uđemo unutra.

"Opa, je l' to doček za mene?"

Zbuni se kad odmahnem glavom.

"Za koga je onda?", u tom momentu ponovo začujem zvono. Otvorim vrata i pozdravim se sa Nemanjom. Kako se pojavimo u dnevnoj, Iskra se zaledi. Bukvalno samo stoji i gleda u njega. Nakašljem se, pa je trgnem iz transa.

"Odoh ja onda da vam ne smetam.", ode uz stepenice i ostavi mene i Nemanju same.

"Nisam znao da imamo društvo.", on zbunjeno proprati njen odlazak, pa se okrene ka meni.

"To mi je sestra. Došla kod Lene. Nećemo ih ni videti.", namignem mu, pa mu kažem da se raskomoti dok ja odem po nešto na sprat. Uđem u Leninu sobu, pa namršteno pogledam Iskru.

"Odoh ja da vam ne smetam.", izimitiram njen glas od malopre, a ona me zbunjeno pogleda.

"Šta sam trebala uraditi?"

"Zvao sam ga ovde, samo jer sam znao da ćeš ti doći. Nećeš mi tu sedeti celo veče.", ona se sva spetlja, a Lena počne da se smeje.

"Ne brini, bato, dovućiću je ja dole da igramo FIFU s vama, čim završimo s razgovorom. Pa i ja hoću da upoznam zeta.", klimnem glavom, pa izađem iz sobe i spustim se u prizemlje. Sednem u fotelju i uzmem džojstik u ruke.

"Barselona? Tako predvidivo.", nasmejem se, pa izaberem Siti.

"Šta bi Ilić drugo nego Siti?", u istom maniru dobaci, pa počnemo da igramo. Povedem jedan-nula, ali ne prođe ni minut, a on izjednači.

U tom momentu se na stepenicama začuju koraci. Nemanja se okrene, a ja iskoristim taj trenutak da ponovo povedem. Pogleda u neverici rezultat, pa uzdahne.

"Joj, Iliću, prevaro jedna.", Lena i Iskra, koje su mi svojim dolaskom omogućile da povedem, počnu da se smeju pa sednu na fotelje pored nas.

"Nisam ti ja kriv što nisi koncentrisan. Isto bi ti se desilo i na pravoj utakmici da si se tako okrenuo za nekom curom.", kažem kao ozbiljno, pa nastavim da ga napadam, ne bih li postigao i treći gol. On prevrne očima i odbrani se od napada.

"Momci, možemo li i nas dve da igramo?", Lena prva progovori, dok Iskra samo ćuti i posmatra Nemanju. Iskreno se nadam da ja nisam ovakav kad sam u Irininoj blizini.

Nas dvojica pogledamo jedan u drugog, pa pristanemo. Sve ide po planu.

"Drugi par džojstika ti je u mojoj sobi. Donesi ih pa ćemo igrati iduću zajedno.", kažem Leni dok ne skidam pogled sa ekrana. Neću napraviti istu grešku kao Nemanja.

Iskra krene za njom, ali joj Lena pokaže rukom da ostane tu s nama.

"Kako je prošlo kod Irine?", Nemanja me odjednom pita, a ja se osmehnem.

"Veoma dobro, zapravo. Dogovorili smo se da dođem ponovo sutra, da prođemo i ostale predmete."

"Opa, Segi, nisi mi se pohvalio da si našao curu.", Iskra me posmatra uzbuđeno, a ja se nasmejem.

"Nije mi cura. Išao sam da mi pokaže fiziku i hemiju."

"Nije još. Sviđaš se ti njoj, čim je žrtvovala tolike sate ne bi li tebi objasnila fiziku i hemiju.", Nemanja mi namigne i samo jedan moj trenutak nepažnje bude dovoljan da on ponovo izjednači.

"Kad bi i meni neko hteo da objasni gradivo. Znam samo profesore.", prevrne očima, kad shvati da sam već uspeo ponovo da povedem. I u tom momentu mi dođe savršena ideja.

"Može ti Iskra pomoći. Ona je tvoja godina, a nije što mi je setra, ali je pametnica.", kažem uz osmeh, a on pogleda u nju, kao da je tek sad shvatio da je i ona tu.

"Zaista ti ne bi bilo teško?", pogleda u nju, a u njenim očima već vidim sreću.

"Ne bi.", primetim kako se zacrvenela, a on se osmehne.

"Slobodna si ovaj vikend? Pošto mi je iduća sedmica, kao i Sergeju, užasna."

"Jesam.", jedva nekako progovori, a u tom momentu se pojavi Lena sa džojsticima.

"Šta sam propustila?", zbunjeno pogleda u Iskru, pa u Nemanju i na kraju njen pogled završi na meni.

"Nemanji treba pomoć oko učenja, pa sam mu ja predložio Iskru."

"O da, Iskra je naš genijalac. Meni pomaže kad god mi nešto zaškripi.", Lena nastavi sa mojim planom, a ja joj neprimetno namignem.

"Kad ćemo se onda naći? I gde?", Nemanja je pita, a njoj se jezik zaveže, pa samo gleda u njega. Jebem mu, Iskra, sve ćeš da upropastiš.

Iskoristim momenat njegove nepažnje, pa mu dam još jedan gol, tako mu skrećući pažnju na igricu, dok Lena nešto šapuće Iskri na uvo.

"Imam baš malog brata, pa ne bi imali koncentraciju.", Iskra kaže, najverovatnije po Leninom savetu, a Nemanja se ponovo okrene ka njoj.

"Nije problem. Možemo onda kod mene, moji ionako nikad nisu kući.", ona klimne glavom, pa se dogovore da se nađu oko jedanaest.

Završimo partiju mojom ubedljivom pobedom, pa ustanem da ubacim i druga dva džojstika u igru.

"Nego, Nemanja, mi uvek pričamo o mom ljubavnom životu. Šta je s tobom?", pitam, ne bi li Iskra saznala istinu.

"Zato što kod mene nema ništa na tom polju. Nisam naišao na onu pravu.", slegne ramenima, a ja primetim kako se Iskra osmehnula na činjenicu da nema devojku.

"Kako ćemo timove?", upitam ih, a oni se zgledaju.

"Ja igram s mojim bratom.", Lena se prva javi i sedne pored mene, a ovo dvoje zbunjeno pogledaju jedno u drugo.

"Mi smo Siti, ipak smo Ilići. A vas dvoje?", Lena ih pita, a Nemanja pusti Iskru da odabere.

"Juventus?", pogleda Nemanju upitno, a ovaj klimne glavom.

"Neki poseban razlog?", upita je, dok čekamo da se igra učita, a ona se osmehne.

"Volim taj klub."

Mišljenje? 💙