𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 26

"Konačno nam se trener vratio.", Nemanja veselo prokomentariše, nakon što se moj tata pojavi na terenu.

"Sad opet kreće maltretiranje.", požalim se jer je tata poprilično zahtevan kao trener.

"Ma daj, Sergej, bar ćemo učiti od nekoga ko je život posvetio fudbalu i ko je bio mnogo dobar igrač. Zar te to nimalo ne raduje?"

"Ne raduje me činjenica da sad moram manje da viđam Irinu.", prevrnem očima na činjenicu da će je udaviti pitanjima, ako dođe kod nas. Nemanja probledi, pa me zbunjeno pogleda.

"Meni je Iskra rekla da njihov dolazak ne menja ništa."

"Ne menja ništa, ako si raspoložen da ti postavi hiljadu i jedno pitanje i da devedeset odsto svog vremena provedeš sa njim, umesto sa Iskrom."

"Misliš da ću mu biti dovoljno dobar?", uozbilji se, a ja počnem da se smejem.

"On je zaštitnički nastrojen samo prema Leni, zato još uvek ne zna za Maksa. Neće on vama praviti probleme, samo će vas smoriti, jer je radoznao.", pojasnim mu, pa primetim olakšanje na njegovom licu.

"A Gobelja?", uplašeno me pogleda, a ja uzdahnem, praveći dramsku pauzu, ne bi li se Nemanja još malo prepao.

"Gobelja je opušten lik za sve, sem kad je Iskra u pitanju. Isti takav je bio i prema mojoj mami. Tata je morao mesecima da se trudi da bi ga ujko prihvatio, ali mu sad veruje više nego ikom drugom. Mnogo bi ti značilo, ako bi se svideo mom tati pa da on kaže koju dobru za tebe.", uvedem ga u porodične odnose, iako i sam znam da je to jako komplikovano pohvatati, jer nas je puno.

"Kako to da postignem?", zatraži moju pomoć, a ja se zamislim.

"Iskreno nema tu puno filozofije. Samo se ponašaj prema Iskri pažljivo kao i do sad i biće sve okej. A ja ću mu dodatno napuniti glavu, tako da nemaš brige.", namignem mu, pre nego što trening počne.

•Iskra's pow•

"Ponovo se nalazite napolju?", Lena me zbunjeno pogleda, a ja klimnem glavom.

"Isprepadao ga je tetkin i tečin dolazak i neprijatno mu je da budemo zajedno pred njima.", prevrnem očima, ali se ipak nasmejem, jer mi je to nekako slatko. Želi da se dopadne mojoj porodici.

"A ja bih baš volela da vidim kako će se tata ponašati prema njemu. Čisto da znam da li smem da mu kažem za Maksa.", ponovo se namršti, jer još uvek krije vezu sa Maksom od roditelja.

"Znam, i ja bih volela, ali ne mogu da ga nateram, kad razumem što se plaši."

"A što ne pitaš Damjana da ih izvede negde u grad, pa biste vas dvoje onda mogli da budete ovde?", predloži, a ja je pogledam iznenađeno. To je zapravo dobra ideja.

"E vidiš toga se nisam setila. Idući put."

Pogledam na sat, pa shvatim da bi Nemanja trebalo da bude ovde za pet minuta. I baš me zbog toga iznenadi kad začujem zvono na ulaznim vratima. Požurim ka prizemlju, pa na vratima ugledam teču i Nemanju.

Primetim da se Nemanja unervozio, dok ga tečo iznenađeno posmatra.

"Sergej nije tu trenutno. Daću ti njegov broj, ako nemaš.", ponudi se jer verovatno misli da je Nemanja tu zbog Sergeja. Viđao ga je na treninzima sa Sergejem, pa verovatno zato.

"Zapravo nije došao zbog Sergeja.", nasmešeno izgovorim i njih dvojica se okrenu ka meni. Nemanja mi uzvrati osmeh, a Luka me posmatra iznenađeno.

"Nisam znao da naša Iskrica izlazi s mojim igračem. Lepo se zabavite, samo nemojte da se vratite mnogo kasno. Nemanja mi treba odmoran na sutrašnjem treningu.", namigne nam, pa ode nazad u dnevnu, ostavivši nas nasamo.

"Vidiš da nije bilo strašno.", kažem mu ohrabrujuće nakon što izađemo iz kuće i krenemo ka gradu.

"Čuo sam ja od Sergeja koga treba da se plašim, a to definitivno nije Ilić.", kaže prestravljeno, a ja se nasmejem.

"Ne brini, neće nam moj tata praviti previše problema.", spustim svoju ruku na njegovo rame, a on me pogleda ozbiljno.

"Misliš da ću mu se svideti?"

"Koga briga. Bitno je da se meni sviđaš."

•Lena's pow•

"Nadam se da nisi isprepadao Iskrinog dečka.", mama se obrati tati, dok gledamo neki film na tv-u. Mia sedi u tatinom krilu, a mama drži Mihu kod sebe. Vukašin i ja sedimo na kauču, a Damjan i Sofi su otišli u grad.

"Nisam, bio sam fin. Mali će ionako proći pakao, kad Gobi sazna za njega, pa sam bar ja želeo da mu olakšam."

"Kako tako o mom bratu?", kao se namršti, ali poznajem je dovoljno da znam da samo što nije prasnula u smeh.

"I dalje pamtim koliko je mene mrzeo na početku. Iskreno sam ga se plašio. Trebalo mi je vremena i vremena dok me nije prihvatio.", požali se, a mi se nasmejemo.

"On je samo želeo da se dokažeš. Ne bi dao sestru bilo kome."

"I jesam se dokazao?", pogleda je uz blagi osmeh, a ona mu nežno uzvrati pogled.

"Naravno da jesi.", tata je na to poljubi, ne obraćajući pažnju na nas ostale. Kad ceo život svakodnevno gledaš njih dvoje, koji su i dalje u ljubavi, onda imaš i velika očekivanja. Ne želiš ništa što nije kao njihova ljubav.

"Tata, mogao bi koju lepu reč o Nemanji da kažeš pred ujkom. Nemanja je već dovoljno isprepadan.", zamolim ga, a on naposletku klimne glavom kroz smeh.

"Dobar je dečko. Primetio sam da se druži sa Sergejem."

"Veruj mi, tečo, fenomenalan je. Lepo je vaspitan i mnogo je dobar prema Iskri. Tata zna nekad da preteruje, pa bi bilo lepo da mu ti kažeš kako je Nemanja divan. Tebe jedinog sluša.", i Vukašin ga zamoli, a on pristane.

"Ako vi tako kažete. Neću ja sad da budem neki namćor.", kako to kaže, mama počne da se smeje na sav glas.

"A to što se ponašaš prema Leni, isto kao Marko prema meni?", zaledim se kad mama spomene mene. Tata se namršti pa me pogleda ozbiljno.

"Lena je drugo. Mlada je za momke još uvek i sasvim je logično da neću dati bilo kome da se zabavlja sa mojom ćerkom.", da mi do znanja šta misli o tome, pa zaključim da je prava odluka bila prećutati mu za Maksa. 

Pošto je Miha zaspao u maminom krilu, ona zamoli tatu da ga prenese u njegov krevet na spratu. Čim nam nestane iz vidnog polja, ona se okrene ka meni.

"Tata malo preteruje. Maks je fin dečko i znamo ga godinama, tako da ja nemam ništa protiv i neću mu preneti.", šokira me činjenica da zna za Maksa, jer sam ja sve vreme pazila da se ne sazna.

Ali ako joj to ne smeta, onda valjda nije loše što je saznala, zar ne?