𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 2

"Ne mogu da verujem.", tata se i dalje nervira dok se vozimo ka kući ujaka Marka. Razlog njegove živčanosti je što uređivanje kuće u koju treba da se uselimo nije završeno. I sad idemo kod ujaka na drugi kraj grada, gde ćemo sestre i ja spavati dok sve ne bude spremno.

"Nemoj da se nerviraš, ljubavi. Klinci će se družiti sa rođacima, a ti i ja ćemo konačno imati malo mira.", mama mu namigne, pa primetim kako se osmeh širi njegovim licem. Ma dajte, ljudi, deca su vam tu.

Okrenem se ka Leni da bih kukao s njom, ali ona spava. Koliko je suza isplakala, ne čudi me što sad spava. A ni Maks nije bio ništa bolji kad sam došao po nju.

Pogledam u Miu, ali shvatim da ni ona nije ništa čula, jer joj muzika trešti iz slušalica, toliko da je i ja čujem. Mihajlo, koji sedi u mom krilu, i ja smo jedini koji smo čuli ovo, ali on je mali pa ni ne shvata.

Parkira ispred ujakove kuće, pa krene da iznosi stvari.

"Pa da li ja to vidim moju malu sestricu?", ujko zagrli mamu, a ona se nasmeje. Oduvek su jako bliski.

Mia i ja izađemo iz auta pa priđemo da se pozdravimo.

"Kako ste porasli.", oduševljeno gleda u nas, a ja prevrnem očima.

"Videli smo se pre pola godine, ne pre deset."

Mama me gleda ljuto, ali on počne da se smeje.

"Staša, isti je ti."

Ljuti pogled nestane, pa me nežno pogleda.

"Zar nije? Stalno se prepirem s Lukom oko toga."

Tata se vrati do nas, nakon što je odneo kofere u kuću, pa se zbuni kad ugleda Lenu kako i dalje spava. Pođe da je probudi, ali ga ja zaustavim.

"Nemoj da je budiš. Zar ne možemo samo da je prenesemo u kuću?", molećivo ga pogledam, jer mi je žao da je budim.

"Šta mi krijete?", pogleda me sumnjičavo, a ja kažem da je plakala što se odvaja od društva. On samo klimne glavom i odnese je u kuću.

Uđem za njima, pa se pozdravim sa ujnom i godinu dana mlađim Vukašinom. A onda se na stepenicama pojavi moja ni godinu dana starija sestra Iskra.

"Iskrice, pa gde si mi ti.", zagrlim je čvrsto, a ona prevrne očima.

"Segi, znaš da mrzim taj nadimak."

"Znam, sestrice, znam. Šta ima novo?", krenem sa njom ka spratu, zaboravljajući na sve ostale.

"Veruj mi, ovde ništa novo. Raduje me što ću te viđati češće. Šta se desilo sa tobom i Kejtlin?", pogodi u nezgodnu tačku, a ja samo uzdahnem.

"Raskinuo sam. Ne mogu da je opterećujem vezom na daljinu.", saosećajno me potapše po ramenu pa uđemo u njenu sobu i sednemo na krevet.

"Šta je sa Lenom?", zabrinuto pita, a ja odmahnem glavom.

"Dušu je isplakala zbog selidbe."

"Neki dečko, zar ne?", pita uz blagi osmeh, a ja klimnem glavom.

"Konačno se smuvala sa Maksom."

"Aaaa Maksi.", oduševljeno kaže, a ja počnem da se smejem.

"Ima li kakav momak kod tebe?"

"Ništa još uvek.", po uzdahu shvatim da je i dalje ista situacija.

"I dalje Nemanja?", zacrveni se i klimne glavom.

"Ćao, Iskrice.", mama uđe u sobu i poljubi je u obraz, pa se okrene ka meni.

"Ljubavi, došla sam da se pozdravim. Videćemo se sutra.", zagrli me i poljubi u glavu pa izađe ostavljajući nas nasamo.