𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 30

•Staša's pow•

Sedim pred lap-topom i pomno pratim uživo prenos utakmice Zvezda-Radnički Niš, dok se Damjan pored mene nervozno prevrće po krevetu.

"Aman všie, šta ti je?"

"Joj, Staša, ne znam ni ja. Šta misliš hoćemo pobediti?"

"Naravno da hoćemo, samo se više smiri."

Ustane nekud, pa se vrati s' čipsom i legne pored mene.

"Ako ćeš da šuštiš tom kesicom, bolje odmah izađi."

Prevrne očima i ostavi čips na sto.

Lopta se nađe kod Jovičića i on je šutne ka golu. Luka se nađe ispred prve stative i pošalje loptu u sam ugao gola. Momci skoče na njega od sreće, a on se, čim se odvoji od njih, okrene ka kameri i rukama sklopi srce uz veliki osmeh na licu.

Dohvatim telefon brzinom svetlosti, slikam ga i objavim na instagram uz srce, a poruke počnu da stižu.

Ubrzo nakon prvog Lukinog gola, usledi još jedan, ali ovaj put Pešićev, na Lukinu asistenciju, što dodatno uveća osmeh na njegovom licu, a automatski i na mom. Nikad u svom životu nisam bila ovoliko zaljubljena u nekog.

•Luka's pow•

Uđemo u svlačionicu dobro raspoloženi, nakon lako dobijene utakmice. Za nama u svlačionicu uđe i Šef, pa mi, nakon čestitki na račun cele ekipe, priđe.

"Odužio si se, nema šta. Čestitke."

"Hvala vam, treneru. Za ovaj dres se uvek daje sve od sebe."

"Hvala ti što si ostao na pozajmici. Želim da znaš da to jako cenim i da je to jedan od razloga što ti praštam nedisciplinu."

Nasmejem se na njegovu opasku, pa odlučim da budem iskren.

"Znam da nisam baš najdisciplinovaniji igrač i da sam poprilično neodgovoran, ali stalo mi je do ovog kluba i stvarno pokušavam da se promenim, međutim nekako baš i ne uspevam. I znam da nekad delujem bezobrazno i drsko, ali zapravo mi je jako žao kad vas stavim u situaciju kao onu jučerašnju. Zahvalan sam vam što mi ipak ukazujete poverenje."

Potapše me po ramenu i uz osmeh napusti svlačionicu, ostavljajući me s' momcima.

Prvi mi priđe Pešić i nakon bratskog zagrljaja, čestitamo jedan drugom na odličnoj igri. Odmah nakon njega mi priđe i Adža i onda počne naše radovanje.

•••

Nakon što se smestimo u klupski autobus i krenemo put Beograda, odlučim da nazovem Stašu. Izvadim telefon, ali mi stigne obaveštenje sa instagrama, te prvo uđem to da vidim. Ono što ugledam mi izazove još veći osmeh na licu. Znači ipak je gledala tekmu.

•Staša's pow•

Uđem u svoju sobu, i ugledam Damjana kako razgovara sa nekim i skontam da priča preko mog telefona.

"Gle, ne znam šta si ti umislio u svojoj glavi, ali stvarno ne želim da se svađam s' tobom. Evo ti tvoja cura, upravo je ušla."

Prevrne očima i doda mi telefon, a ja ga zbunjeno pogledam.

"Hej, ljubavi."

"Staša, zašto se on javlja na tvoj telefon? Ja mislim da sam bio jasan oko toga šta mi smeta."

Prostrelim Damjana ubilačkim pogledom i izađem iz sobe.

"Ne znam ni ja. Krenula sam da prošetam i upravo sam se vratila u sobu po telefon, jer sam shvatila da sam ga zaboravila."

Uzdahne par puta, pa kaže kako ne moram da mu objašnjavam.

"Gledala sam tekmu. Bio si odličan."

Na osnovu njegovog glasa primetim da mu se raspoloženje vratilo.

"Znam da si gledala. Video sam tvoj instagram. Golovi su bili za tebe."

"Sva tri? Nisi možda posvetio neki nekoj drugoj devojci?"

Nasmeje se, a u pozadini začujem Adžu kako dobacuje da je Luka odlepio za mnom, što izazove moj smeh.

"Znaš da nisam. Ti si prva i jedina kojoj sam posvetio gol. A evo ovaj majmun koji sedi pored mene te pozdravlja."

"Pozdravi i ti njega. I reci Marku da je igrao jako dobro. A ja ću popričati s' Damjanom o ovome."

"Vidimo se večeras onda. Volim te."

Pored njega začujem Adžu kako ga podjebava, što izazove moj napad smeha.

"Volim i ja tebe. Reci Adži da mi ne dira dečka, inače neće baš dobro proći kad se vratim u Beograd."

Obojica počnu da se smeju, pa nakon još jednog pozdravljanja, nekako prekinemo poziv.

Uđem u sobu, spremna da se svađam s' Damjanom, ali shvatim da ne želim da naše možda i poslednje trenutke provedemo svađajući se.

"Zašto si se javio na moj telefon?"

Sednem pored njega, dok me on zbunjeno gleda.

"Otkad mi je to zabranjeno?"

I upravu je. Ceo život se javlja na moje pozive i nikad mi to nije smetalo, jer sam se i ja ponekad javljala na njegove.

"Ovako ćemo... Lukini pozivi su od danas zabranjeni."

Pogleda me iznenađeno, pa me upita zašto.

"Zato što mi je to dečko."

"Znam šta ti je on, ali i pre si imala momke pa nikad nisi pravila dramu ako se javim na tvoj telefon."

"Upravu si. Ali Luka nije isto što i moji bivši."

Prevrne očima pa me ozbiljno pogleda.

"Zbog čega je on tako poseban, majke ti?"

Sad ja njega pogledam iznenađeno, pa nakon par trenutaka početne zbunjenosti počnem da pričam.

"Volim ga i to ga čini dovoljno posebnim da ne želim da se javljaš na njegove pozive."

"A ne interesuje te o čemu smo pričali?"

"Ni najmanje."

"Pa vidi tvoj divni posebni dečko je napao mene, jer sam zaljubljen u tebe."

"I šta s' tim?", slegnem ramenima i iznenadim ga svojom ravnodušnom reakcijom.

"Ti si znala za to?"

"Jesam."

Skoči sa kauča šokirano, na šta ja prevrnem očima jer ne volim dramu.

"I ti veruješ u to?"

"Ne verujem ja ni u šta i ne želim da pričam o tome. Samo nemoj da se javljaš na Lukine pozive i sve će da bude uredu."

"Znači sad je on postao bitniji od mene?"

"Gle, Damjane, nemoj da dramiš. Bitni ste mi na drugačije načine. Ti si mi poput brata, a on mi je dečko, do kog mi je stvarno stalo i ne želim da se svađam ni s' jednim ni drugim zbog gluposti. Jedina moja želja je da se ponašate fino jedan prema drugom i da me ne stavljate u još jedan težak položaj."

"Uredu, Staša. Sve će biti kako ti hoćeš."

Pogleda me iznervirano i izađe iz moje sobe jako zalupivši vratima za sobom.

Ako do pre pola sata nisam ni pomišljala da su Lukine sumnje moguće, Damjanovo ponašanje me navodi da posumnjam.

Ni sama ne verujem da je ovo drugi nastavak danas, ali sam jako raspoložena 😁

Em je Zvezda pobedila, em je moja ljubav dala gol danas 😍 Prosto nisam mogla da ne napišem još jedan deo, zar ne? 😂💙