𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 23

"Jesi nervozan?", pitam Sergeja, dok hodamo ka pomoćnom terenu Marakane, gde ćemo odmeriti snage sa Brodarcem.

"Mogu ti reći i nisam baš nešto nervozan. Mislio sam da će me trema uništiti.", raspoloženo kaže, a ja se nasmejem. Nisam ni ja nervozan zbog utakmice, ali zato zbog susreta sa Iskrom nisam spavao celu noć.

"Je l' Iskra sigurno dolazi?", nervozno ga upitam, a on uz osmeh klimnem glavom.

"Još jednom izvini što sam bio nejasan prekjuče. Nisam hteo da odam njenu tajnu, ali sam napravio više štete nego koristi.", izvini mi se po sto hiljaditi put jer mi nije u startu rekao da joj se ja sviđam, već je dopustio da mislim kako postoji neko drugi.

Na pamet mi padne njegova glasovna poruka u kojoj Iskra govori kako joj se sviđam već dve godine. Još uvek ne mogu da poverujem u to. Gde li su meni oči bile te dve godine?

"Je l' stvarno istina ono što je rekla?", sumnjičavo upitam, jer ne mogu tek tako da poverujem da joj se već dve godine sviđam, a nikad je zaista nisam primetio.

"Naravno da jeste. Krenuo sam na fudbal da bih upoznao tebe, jer mi je mozak probijala pričom o tebi. Iskra je stidljiva i nikad ti ne bi prva prišla, pa sam ja morao da se umešam.", otkrije mi tajnu, a na mom licu zablista osmeh.

Primetio sam da je stidljiva, ali je i jako slatka kad se zacrveni. Sviđa mi se što je tako mirna i fina. Ne volim napadne devojke.

"Kad planiraš da joj priznaš?", pogleda me ozbiljno, a ja se unervozim.

"Mislio sam reći joj to pre tekme. Šta ti kažeš na to?", upitam ga za mišljenje, jer je ona ipak njegova sestra.

"Ma meni je svejedno. Samo vi to rešite već jednom."

Uđemo u svlačionicu pa se posvetimo spremanju za utakmicu, koja je pred nama, zaboravljajući na prethodni razgovor.

•Iskra's pow•

"Misliš da će Sergej rešiti problem?", nervozno upitam Lenu, nakon što se smestimo na tribine. Sofija je ostala sa Damjanom i Miom, a Vukašin je otišao negde sa Veljkom, tako da je samo Lena došla sa mnom da pružimo podršku momcima.

"Ma hoće sigurno. Znaš i sama da Sergej uvek ispuni obećanje.", ohrabrujuće se nasmeši, na šta ja samo klimnem glavom. Iskreno se nadam da će sve biti super. Nakon dve godine sam konačno počela da se družim s njim i bilo bi mi užasno krivo da to sad sve propadne zbog nesporazuma.

" 'Ajde prvo da se pozdravimo s njima, pa ćemo se vratiti na tribine.", Lena ustane kad primeti Sergeja i Nemanju pored terena i počne da se spušta stepenicama ka njima, a ja krenem za njom. Nekako se proguramo do dole, pa se pozdravimo s njima.

Lena se raspriča sa Sergejem, dok ja stidljivo posmatram Nemanju. Njegov pogled završi na meni, pa ja nakon par trenutaka sklonim svoj pogled.

"Je l' možemo da porazgovaramo?", najednom me upita, a ja zbunjeno klimnem glavom. Pokaže mi ka mestu koje je malo udaljeno od Sergeja i Lene, a ja krenem za njim. Izdvojimo se od ostalih, pa stanemo u tišini. Nikako da progovori.

"O čemu si hteo da pričamo?", tiho upitam, na šta se on trgne iz razmišljanja. Iz nekog razloga deluje mi mnogo nervozno.

"Hteo sam da se izvinim zbog toga što sam se poneo kao kreten i odbio tvoj poziv za žurku. Sviđaš mi se i hteo sam da dođem, ali mi je Sergej rekao da ti se već sviđa neko, pa sam mislio da je glupo da se motam oko tebe, ako već imaš nekoga.", nekako pohvatam reči, pa se osmeh nacrta na mom licu.

Ne verujem da mi se ovo dešava.

"Rekao mi je da je njegova krivica. Sviđaš se i ti meni, Nemanja, i to jako dugo. Samo nisam imala hrabrosti da ti to priznam.", spustim svoj pogled, a on se nasmeje.

"Volim kad se tako postidiš. Mnogo si slatka.", kaže uz osmeh, a ja se još više zacrvenim.

"I znači sad smo okej?", upitam ga pošto želim da razjasnimo ovu situaciju.

"Ne još uvek. Imam još jedno pitanje za tebe.", uozbilji se, a ja se uspaničim. Mislila sam da je konačno sve okej.

"Da li bi želela da budeš moja devojka?", rukom prođe kroz kosu, kao i uvek kad je nervozan, pa prvi put primetim crvenilo na njegovom licu. Mnogo je sladak ovako. Stojim i gledam u njega, dok pokušavam da dođem sebi.

"Jesi ozbiljan?", u neverici ga upitam, očekujući da ću se sad probuditi iz još jednog sna.

"Rođen sam ozbiljan."

"Naravno da bih želela.", radosno izgovorim, pa primetim talas olakšanja na njegovom licu. Da li se stvarno plašio da ću ga odbiti?

Zagrli me snažno, a ja obavijem svoje ruke oko njegovog tela, srećna što se ovo konačno dešava. Čujemo dozivanje pomoćnog trenera, koji menja teču, pa se polako odvojimo jedno od drugog.

"Sad moram da idem, ali videćemo se posle utakmice, obećavam.", nasmeši mi se, pa pođe da ode ka grupi, ali ga ja zaustavim.

"Srećno.", popnem se na prste, pošto je za glavu viši od mene, i poljubim ga u obraz.

"Hvala ti.", nasmeši se pa ode sa Sergejem ka ostatku tima, a ja sa Lenom krenem nazad ka tribinama. Smestimo se u prvi red da bismo bile što bliže terenu.

"Šta je bilo ono malopre?", veselo me upita, a ja joj ispričam kako me Nemanja pitao da mu budem devojka.

"Prošao ga PMS izgleda. Konačno se i on opametio.", počne da se šali na njegov račun, a ja se iskreno nasmejem.

"Bio je mnogo sladak. Prvi put sam ga videla kako crveni.", iskreno joj kažem, a ona se nasmeši.

"To samo znači da mu se baš baš sviđaš."

"Sviđa se i on meni mnogo.", kažem dok ne skidam svoj pogled sa njega.

"Rekla sam ti da će Sergej da reši problem."

Sergej uvek reši sve naše probleme. Zato ga svi i obožavamo toliko.

Ozbiljno sam počela da razmišljam o opciji da vratim priču i draft i malo je preuredim, jer me blam kad vidim početak 🙈 Tako da ako priča nestane, znate šta je u pitanju 😅