𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 11

"Dobro jutro.", pozdravim se sa Irinom, pa krenemo ka njenoj sobi, ne bismo li se sklonili od sumnjičavih pogleda njenih roditelja. Zatvori vrata za nama, pa sedne pored mene.

"S čim počinjemo?", upita misleći na predmete, a ja je umesto odgovora poljubim na blic.

"Mislim da je ovo dobar početak.", namignem joj, a ona se zacrveni. Ništa ne kaže već ode do stola i uzme biologiju. Namrštim se na samu pomisao na biologiju.

"Joj, kako mrzim taj predmet.", zakukam, nadajući se da ćemo preći na nešto drugo.

"Onda s tim počinjemo.", sad ona namigne meni uz osmeh, a ja je u neverici posmatram.

"Ako ti tako kažeš.", nasmejano odgovorim, pa uzmem knjigu iz njene ruke.

"Šta smo radili poslednje?", upitam je dok listam stranice, tražeći bar nešto poznato.

"Sistem organa za varenje. Ali pretpostavljam da ne znaš ni ono pre toga."

"Vidiš kako ti sve znaš. Nego da vidimo koliko ja ovo razumem. Da bi organizam imao šta da vari, čovek mora da jede, a za to mu služe usta.", počnem da glumim budalu, a ona se smeje dok klima glavom. Obožavam njen smeh.

"Mislim da bih ja to bolje zapamtio ako mi praktično pokažeš.", kao se uozbiljim, a onda zaradim njen šokirani pogled.

"Uozbilji se, Sergej.", skloni pogled sa mene i usmeri ga na knjigu, a ja joj svojim dlanom podignem glavu ka sebi.

"Kako da se uozbiljim, Irina? Reci mi kako, jer ja zaista ne znam. Kako neko može da bude ozbiljan u tvojoj blizini, kad ti samo jednim svojim pogledom izludiš čoveka? A tek šta sve uradi jedan tvoj osmeh.", kažem dok je gledam pravo u oči. 

"Joj, Sergej, ne pričaj gluposti.", prevrne očima i skloni moj dlan sa njenog lica, pa se malo odmakne od mene.

"Sad još ispade i da pričam gluposti.", nadurim se i počnem da čitam lekciju.

"Nisam tako mislila, ljutko.", nastavim da se durim, dok ko fol čitam lekciju, pa ona uz uzdah uzme onu knjigu iz mojih ruku.

"Bio sam na pola lekcije.", kao se pobunim, a ona prevrne očima.

"Svakako ću ti ja to ponovo morati objašnjavati. Džaba čitaš."

"Znači sad sam još i glup?", posmatram je ozbiljno, pa čujem uzdah.

"Ja to nisam rekla.", počne da se pravda, a ja odlučim da nastavim da je zezam.

"Ali si rekla da pričam gluposti, a to dođe na isto."

"A šta drugo da kažem? Zbunjuješ me, Sergej.", pogleda me pravo u oči, pa spusti pogled.

"Ne vidim zaista šta tu ima da te zbuni.", kažem kao sasvim logičnu stvar, a ona odmahne glavom.

"Zaista mi se sviđaš. Ne kontam šta je tu tako zbunjujuće.", izgovorim dok je posmatram, ali ona ništa ne odgovori. Počne da čita lekciju, isto kao da joj ništa nisam ni rekao.

Joj, Irina, doćićeš ti meni glave.

•Iskra's pow•

Pozvonim na vrata, koja mi je Nemanja opisao, dok se tresem od nervoze. Ne verujem da stojim ispred njegovog stana. Vrata se otvore i on se nađe preda mnom.

"Uđi.", nasmeši mi se i povede me ka njegovoj sobi. Uđemo unutra, a ja preletim pogledom ka sobi. Prava muška soba.

"Šta ćeš da piješ?", okrene se ka meni i pita me, a ja se izgubim zbog tog osmeha.

"Svejedno.", slegnem ramenima bez neke posebne želje.

"Ti se raskomoti tu, a ja odoh da nam donesem piće i grickalice.", izađe i ostavi me samu u njegovoj sobi. Nastavim da razgledam, ovaj put malo slobodnije, upijajući svaki detalj. Pogled mi zastane na jednoj uramljenoj fotografiji. Priđem i uzmem ram u ruke, ne bih li bolje videla. Posmatram sliku Nemanje kad je bio mali i nasmešim se kad vidim kako je bio sladak.

Nije realno koliko se meni ovaj dečko sviđa. I to godinama unazad, a nikad me nije primećivao. Milion puta sam zamišljala zajedničke trenutke, i još uvek ne verujem da zaista stojim u njegovoj sobi.

Iz razmišljanja me trgne zvuk koraka, pa brzo vratim sliku na mesto i okrenem se ka vratima. Primetim zbunjeni izraz njegovog lica, pa sebi u mislima udarim šamar. 'Ajde, Iskra, samo ti zajebi ovo.

"Izvini. Samo mi je bila zanimljiva.", spustim pogled, dok osećam kako mi obrazi gore.

"Sve je uredu. Opusti se malo.", namigne mi, pa spusti čaše na sto.

"I s čim ti treba pomoć?", pređem na stvar, da bih što pre zaboravila blam od malopre.

"Tebi se baš žuri. Čeka te dečko ili?", pogleda me upitno, a ja mu zbunjeno uzvratim pogled.

"Ne, nemam dečka. Samo sam mislila da ti imaš nešto pametnije za raditi posle ovoga.", kažem dok tražim svesku po rancu.

"Zapravo sam slobodan ceo dan. Samo ti polako.", priđe radnom stolu, pa izvadi knjigu iz nemačkog.

"Misliš da bi mi mogla objasniti ovo? Slab sam s jezicima."

"Natürlich.", nasmejem se, pa uzmem svesku koju mi je pružio.

•Lena's pow•

"Eh moj, Vukašine, njih dvoje sad uživaju tamo, a ti i ja sedimo ovde s kokicama u rukama i gledamo filmove.", kažem misleći na Iskru, koja je kod Nemanje, i Sergeja, koji je kod svoje voljene Irine.

"Ma šta ti kukaš kad imaš Maksa?"

"Da, skoro pa na drugom kontinentu.", tužno kažem, a on me saosećajno pogleda.

"Bar imaš nekog."

"Videla sam ja kako tebe one cure gledaju. Ali me interesuje što ti njih ama baš nikad ne pogledaš."

"Vidi se da si nova u razredu. Da ih poznaješ duže bilo bi ti jasno zašto. Nego, kad smo kod razreda, sad sam se setio da mi je Veljko rekao kako je pokušao da popravi vaš odnos, ali si ti to odbila.", pogleda me ozbiljno, a ja uzdahnem.

"Ne verujem mu. Niko ne menja mišljenje tako odjednom. Ko zna šta je naumio."

"Meni je delovao iskreno, ali to je tvoja stvar. Mada nije on baš tolika zloća kao što ti misliš."

"Nisam ni rekla da jeste. Samo nemam volju da se družim s njim.", slegnem ramenima dok posmatram dvoje glavnih likova kako se grle, nakon što se jako dugo nisu videli. Kad bih ja ovako mogla da zagrlim Maksa.

Moje razmišljanje o njemu prekine zvono. Pogledam u Vukašina molećivo, ali on odmahne glavom. Prevrnem očima i ustanem, pa krenem ka vratima. Neko je baš legao na to zvono.

"Evo bre, nisam Bolt.", požurim ka vratima i otvorim ih. Stojim u šoku i posmatram dečka ispred sebe. Zagrli me čvrsto, pa i ja obmotam ruke oko njega, stežući ga čvrsto da mi ne bi pobegao, sad kad je tu.

 "Otkud ti?", pitam u neverici, a onda ugledam onaj dobro poznati osmeh.

"Želeo sam da te iznenadim. Falio mi je taj tvoj neodoljivi osmeh."

"Ti si meni falio čitav."

Izvinite što nisam objavila deo prošle sedmice, ali sam bila u gužvi i nisam imala vremena da ispravim greške, a nisam htela da poremetim raspored 😕 Nadam se da vam se sviđa 💙