𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 39

•Damjan's pow•

Nakon što ukratko ispričam Marku dešavanja u proteklih četiri meseca, on i Žule ostanu u šoku.

"I ti si to krio od mene? Mogao sam da budem uz tebe tamo.", nakon što se povrati od šoka, Marko konačno progovori.

"Nisam hteo da iko sazna. I Luka je neplanirano saznao, ali s' ove tačke gledišta, dobro je da jeste. Bez njega bih bio totalno izgubljen, jer mislim da Staša ne bi podnela sve ono što je on."

Samo što to izgovorim, na vratima Stašine sobe se pojavi Luka.

"Nije to ništa. Samo nek si ti dobro.", nasmeje se i krene ka kuhinji.

Nakon par minuta se vrati s' punim rukama slatkiša i grickalica i ode nazad u njenu sobu. Međutim, kao da to nije bilo dovoljno, vrati se nazad u kuhinju i nakon nekih deset minuta vrati se s' bokalom sveže ceđenog đusa.

"Alo, isprazni mi celu kuhinju! Kao da vas je desetero tamo, a ne samo vas dvoje!", Gobelja počne da se žali, kao i obično, a Luka prevrne očima.

"Veruj mi, bolje da ti ispraznim kuhinju, nego da pustim Stašu da te ubije. Em je u pms-u, em si je probudio, tako da ćuti ako ti je glava mila. Zahvalićeš mi se posle.", namigne i uđe u njenu sobu, ostavljajući nas zbunjene.

•Luka's pow•

Uđem u njenu sobu i zateknem je kako sedi na krevetu, jede čokoladu, iako je do malopre jela čips, i gleda nešto na lap-topu.

"Hoćemo da gledamo neki film?"

Polako se okrene ka meni i dohvati bokal koji sam držao u rukama.

"Ako imaš neki dobar, onda može."

Sednem pored nje i uzmem lap- top iz njenog krila. Nađem neki film te ga pustim, nakon što se smestim pored nje.

Dok se ja totalno udubim u film, ona ga samo površno posmatra. Sad da je pitam šta se desilo pre dva minuta, siguran sam da ne bi imala pojma.

"Znaš, opasno sam se zeznula u vezi s' tobom."

Okrenem se zbunjeno pa upitam "zašto?", dok mi se milion stvari mota po glavi.

"Kad sam te upoznala, mislila sam da si kreten. A zapravo si čista suprotnost. Čini mi se da se svakim tvojim postupkom, još više zaljubljujem u tebe, ako je to uopšte i moguće."

Pogledam je iznenađeno, jer ovo definitivno nisam očekivao. Istina je da iako smo već više od pola godine zajedno, ovakvi izlivi emocija nisu česti. Čak šta više, mislim da je ovo prvi s' njene strane.

"Zbog čega to misliš?"

"Zbog mnogo čega. Na jedno moje treba mi si bio spreman da totalno promeniš svoj život. Iako nisi podnosio Damjana, brinuo si o njemu četiri meseca. A da ne pričamo o tome što ispunjavaš svaku moju želju, čak i kad su poprilično glupe, što je zapravo veoma često."

Ako ovo čoveku nije dovoljno za sreću, ne znam šta jeste. Shvatim da je ovo pravi trenutak da je pitam ono što već dugo planiram.

"Zapravo, pokušavam nešto da te pitam već dva meseca, ali nikako da nađem pravi trenutak. Ovo mi deluje kao taj pravi trenutak."