𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 42

•Luka's pow•

"Nema tu o čemu da se priča. Povredila sam se juče na treningu, proćiće za par dana. Nema potrebe da brineš.", pogledam je sumnjičavo, ali odlučim da ćutim, iako joj ne verujem ni reči.

Da postoji nešto, Staša bi mi to rekla, zar ne? Uzdahnem i bez reči se vratim u njenu sobu. Ne mogu da se otmem utisku da me laže, a ne postoji stvar koju više mrzim od laganja.

Uđe za mnom i počne da se opravdava.

"Nije bitno, tvoja stvar. Ja ionako moram na trening, ako neću da me Šef ubije. Vidimo se posle.", pokupim svoje stvari i brzim koracima izađem iz stana i zaputim se ka Adžinom stanu.

Pod hitno mi treba savet eksperta.

•Staša's pow•

Njegov beg odavde mi bude dovoljan pokazatelj da nisam donela pravu odluku.  Razočaranje, koje je proizveo njegov odlazak, mi zaokupi pažnju toliko da bolove više i ne osećam.

Iako bih sad otišla na Marakanu i smarala ga dok se ne pomirimo, jasno mi je da bi to imalo samo kontra efekat, pa teška srca odlučim da ostavim stvari ovako kako su. Ako budem imala sreće proćiće ga ljutnja tokom treninga.

Krenem ka svojoj sobi, ali me prekinu ulazna vrata. Vratim se da ih otvorim i ugledam Damjana.

"Što si tako pokisla?", ne sačeka ni da uđe u stan, već počne da me ispituje.

"Ništa bitno.", nezainteresovano odgovorim i krenem ka dnevnoj sobi.

"Nevolje u raju?", ponovo me upita, čime izazove moje prevrtanje očima. Nekad je užasno tvrdoglav i uporan, što me nervira.

"Ne pitaj me ništa više, majke ti. Što si došao u ovo doba?"

"Što si ti nadrndana u ovo doba?"

Uputim mu ubiću te, ako ne ućutiš pogled, pa on odluči da odgovori na moje pitanje.

"Došao da vidim našu novu zvezdu u usponu, pred sutrašnju tekmu."

Pogledam ga zbunjeno i u blagom šoku izgovorim "Zar je to sutra?".

Nakon što on potvrdno klimne glavom, na mom licu se ocrta panika.

"Staša, šta se dešava?", zabrinuto me upita, a ja skočim sa kauča i brže bolje pokupim sve što mi je potrebno.

"Žurim sad, čućemo se posle.", isteram ga iz stana, dok me on promatra kao totalnu ludaču. Ne obazirući se na to, uhvatim prvi taksi i izdiktiram vozaču željenu adresu.

•Luka's pow•

"I šta misliš?"

"Ne znam šta da ti kažem. Meni ste vas dvoje i suviše couple goals da bih mogao da poverujem da ti ona taji nešto strašno. Ako i postoji nešto, ne treba da je pritišćeš. Rećiće ti sama kad bude mislila da je pravi trenutak."

"Ali to nije uredu. Ja sam prema njoj uvek iskren.", pobunim se, na šta on prevrne očima.

"Poznato mi je da ti nisi baš sav svoj."