𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 46

•Staša's pow•

Uprkos Danielovoj upornosti, koji me već pola sata pokušava izvući iz sobe da radim vežbe, ja ne ustajem iz kreveta.

"Ma daj, šta je sa tobom danas? Mislio sam da si se pomirila s' vežbama.", umorno izgovori i zavali se na stolicu pored mog kreveta.

"Ne želim da radim vežbe danas. Ne osećam se dobro.", izdeklamujem rečenicu, koju ponavljam otkako se pojavio na vratima moje sobe, jer se ja prethodno nisam pojavila u sali.

"Šta te boli?", postavi pitanje na koje ne želim da odgovorim.

"Ne boli me ništa.", prava istina je da me boli duša, ali ne želim o tome da pričam s' njim. Čak ni s' Damjanom ne želim da pričam o tome.

"Gde je Damjan?", gospodin Čelični živci, je uspeo da se iznervira, iako nedovoljno da bih dobila opkladu.

"Ne znam. Izašao je nekud pre pola sata.", iskreno odgovorim, a on uzdahne.

"Znači prepušten sam sebi. 'Ajde da pokušamo ovako. Ako budeš sarađivala, pre ćeš se oporaviti. A što se pre oporaviš, pre ćeš da odeš u Beograd i otarasiš se mene.", uz osmeh izgovori.

Pogledam ga zbunjeno, jer mi nije jasno kakvu igru sad igra.

"Zašto si toliko dosadan?", prevrnem očima, pa dohvatim štake i nekako ustanem iz kreveta.

Bile su mi potrebne cele dve sedmice da bi moje stanje napredovalo od kolica do štaka. I za te dve sedmice se nijednom nisam čula sa Lukom. E to je razlog zašto me duša boli. Vreme prolazi i sve mi jasnije postaje da se nas dvoje nećemo pomiriti. Bar ne uskoro.

"Nisam dosadan, samo želim da se oporaviš.", nekako dođem do Daniela, pa krenemo ka sali. Iako sam već savladala štake, on se nikad ne odvaja od mene, što me još uvek iritira.

Uđemo u salu, te krenemo sa vežbama. Svaki dan ista sala, svaki dan iste vežbe, svaki dan isti ljudi. I svaki dan Luka u mislima. Samo kad bih mogla da vratim vreme.

"Koncentracija, Staša.", prekori me Daniel, kao i skoro svaki put.

"Već sam ti rekla da se ne osećam dobro. Ne znam samo što te uopšte slušam. Trebalo je da ostanem u sobi.", i evo ponovo mog gunđanja. Dani su mi se sveli na vežbe i gunđanje. Nigde ne izlazim, ni s' kim ne pričam. Još malo pa sam kao biljka. Neće ovo moći još dugo ovako.

•Damjan's pow•

Ugledam poznato zabrinuto lice, pa se osmeh raširi mojim licem. Priđe mi zajedno s' koferom, a ja ga zagrlim.

"Konačno si se setio da izađeš. Čekam te već pola sata ovde.", pozdravim se s' Markom, a on se osmehne.

"Kako mi je sestra?", odmah se uozbilji.

"Ne znam šta da ti kažem, brate. Što se tiče noge, to napreduje. Ali mi se čini da psihički puca. Mislio sam da će se oporaviti od raskida, ali ona i dalje voli Luku.", očajno izgovorim, a on se namršti.

"Voli i on nju, ali je isuviše ponosan. Primetio sam da mu nije bilo svejedno kad sam mu pričao za Stašinog doktora, ali svejedno ne želi da dođe. Povređen je."

"Ma pustimo sad njih dvoje. Ima šta novo u Beogradu?", upitam radoznalo, a on se namršti.

"Ima. Lukina bivša, koja trči oko njega."

Pogledam ga zbunjeno.

"A on?"

"On kao da je ne primećuje. Ona mu priđe, ali kao da ne postoji, on prođe pored nje."

Činjenica da on ne vidi nijednu sem Staše, izazove veliki osmeh na mom licu.

"Misliš da će se on i Staša pomiriti?", upitam ga pun nade, ali on uzdahne.

"Trebaće nam čudo."

•Luka's pow•

Krenem ka izlazu sa stadiona i ponovo zateknem Laru ispred mog auta.

"Aman ženo, šta više hoćeš od mene?!", iznervirano viknem na nju, jer mi je više muka od njenih pokušaja da razgovara sa mnom.

"Samo želim da razgovaram s' tobom.", pogleda me tugaljivo, ali to ništa ne pomogne.

"Shvati više - Bio ja sa Stašom, sa nekom drugom ili pak sam, to apsolutno ne menja činjenicu da ja nikad više u životu ne želim da te vidim. Da li je to konačno došlo do tvog mozga ili ću ponovo morati da ti objašnjavam?", na moj oštar odgovor se raspekmezi i kao počne da plače.

Kroz glavu mi prođe slika Staše iz bolnice, kad sam raskinuo sa njom. Dve devojke koje plaču zbog mene, ali postoji jedna velika razlika. Stašine suze su me bolele i umirao sam zbog toga što plače zbog mene, a Larine ne izazivaju ni najmanju emociju ili, ne daj Bože, nekakav osećaj krivice.

Samo je zaobiđem i uđem u auto. Za deset minuta se nađem na vratima Adžinog stana, iako znam da već ludi što sam mu svaki dan tu. Otvori mi vrata, prevrne očima i ode svojim poslom, ostavljajući me da radim šta god ja hoću.

Sednem u dnevnu, čekajući da se Adža vrati nazad. Konačno to i dočekam, ali primetim njegovu namrštenu facu.

"Luka, slušaj me sad dobro. Ti znaš da te ja volim i da si mi poput brata, ali je ovo prevršilo svaku meru. Ne želim ponovo da pričam o Staši, jer apsolutno ništa više nema da se kaže. Jedino što ja mogu da ti kažem je da treba da zajebeš ponos i odeš kod nje. Od jadanja u mom stanu nemaš ništa.", odsečno odgovori, ne ostavljajući mi prostora da se usprotivim.

"Ako pak nećeš da odeš, onda ćeš morati da prestaneš da pričaš o njoj. Dve sedmice ja svakodnevno slušam jedno te isto, a ti ne želiš da me poslušaš. Sad je dosta."

Shvatim da od rasprave nema ništa. Pregristi ponos i otići kod nje ili ostati ovde i pokušati je zaboraviti?

•Staša's pow•

"Daniele, umorna sam. Samo želim da legnem i odmorim. Ionako moram da čekam Damjana.", pokušavam da odbijem poziv za ručak, ali je Daniel tvrdoglav kao mazga. Taman što shvatim da je nemoguće otresti ga se, ugledam Damjana na vratima sale.

Osmeh se raširi mojim licem, pa mu polako priđem.

"Gde si ti ceo dan? Ne ostavljaj me više nikad samu sa ovom mazgom.", izgovorim na srpskom, ne želeći da se Daniel uvredi, jer ipak mi pomaže da prohodam.

"Išao sam po jednu specijalnu osobu.", zagonetno se nasmeši, a ja ga zbunjeno pogledam.

"Našao si curu?", moje pitanje izazove njegov ludački smeh.

"Ne, ludice, nisam.", skloni se sa vrata i ugledam nasmejanog Marka. Smognem snage da skočim bratu u zagrljaj, a on me čvrsto uhvati.

"Polako, nemoj da mi padneš.", brižno izgovori, što izazove prvi iskren osmeh na mom licu, otkako sam došla ovde.

"Falio si mi."

"Ne brini, dosadiću ti. Ostajem s' tobom."

Konačno sam se dokopala lap-topa i evo ga nastavak 😁

Pokušaću da napišem još jedan danas, ali pitanje da li ću stići. U krajnjem slučaju, sutra imam ceo dan, a i sreda je neradna, tako da..😀

Znam da su ovi delovi malo dosadni, ali ništa ne brinite, spremam zaplet 😂

Hvala na tome što ste od petka ujutru do danas uspeli da skupite više od 500 pregleda. Vau 💙