𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 18

•Staša's pow•

I samo tako, njegove usne se nađu na mojim. Nakon par trenutaka šoka, uzvratim mu poljubac.

Nakon što nam ponestane daha, odmaknemo se jedno od drugog samo par centimetara, te ja svoj pogled usmerim na njega i zateknem njegov pogled na mojim očima.

Osmeh se raširi njegovim licem, pa ovaj put, poljubim ja njega.

Tako se savršeno ljubi, da čovek prosto poželi da se nikad ne odvoji od njega.

Nevoljno se odmaknem, pa mu uzvratim osmeh.

Isprepliće naše prste, pa me privuče bliže sebi. Približi svoje usne mom uvetu, pa tiho prošapuće "Više te ne puštam.". Na njegov vreli dah, kroz celo moje telo prođu trnci.

Zašto ovako utiče na mene?

•Luka's pow•

Nakon što je ispratim kući, nazovem Adžu i Bakulu. Dogovorimo se da dođu kod mene da pričamo, jer Ivan neće biti tu celo veče.

Taman što legnem da gledam utakmicu Lige Šampiona, u stan mi upadnu ova dvojica, kao kakvi manijaci.

"Pričaj! Kako je prošlo?!", poviču u isti glas. Nisu još ni seli, a već su krenuli sa pitanjima.

"Prvo ja vas da pitam nešto. Pričali smo pre 5 minuta i evo vas u mom stanu. Kojom magijom?", pogledam ih sumnjivo, a oni se međusobno zgledaju.

"Bili smo u kafiću ispred. Čekali smo da se vratiš, jer želimo da čujemo šta se desilo."

Nasmejem se, pa se podignem u sedeći položaj, praveći mesta i za njih dvojicu.

"I? Kako je prošlo?", nervozno me pita Bakula.

"Veruj mi da ne ne znam šta da mislim", odgovorim prisećajući se celog izlaska.

Prvo me odbila, onda se ljubila sa mnom, a na kraju je otišla bez da smo pričali o nama.

"Kako to misliš?", upita me Adža zainteresovano.

Prepričam im izlazak, na šta se zamisle, što meni dođe odlično, jer mogu bar dva minuta da se skoncentrišem na tekmu.

"I samo tako, nije ništa rekla?", upita me začuđeni Bakula.

"Apsolutno ništa. I sad ne znam da li će između nas dvoje biti nečega ili neće. I to je jako frustrirajuće."

"Pa, brate, ako ti je uzvratila poljubac i nije ti lupila šamar, već te ponovo poljubila, kontam da će biti nečeg.", prokomentrariše Adža, a ja odmahnem glavom nesigurno.

"Brine me ta šugava Engleska. Čini mi se da nam je to jedina prepreka.", izgovorim iznervirano, a Bakula utešni klimne glavom.

"Kako ćeš reći Ivanu? Meni se čini da se on ozbiljno zaljubio.", Bakula postavi najvažnije pitanje.

"Veruj mi da ne znam. Znam da mi je brat i mnogo ga volim, ali nikad se nisam osećao ovako s' nekom curom. Ne mislim to prokockati ni zbog čega."

"I upravu si. Ne moraš svaki put da se žrtvuješ zbog njega. Toliko si puta učinio nešto sebi na štetu, samo zbog njega. Pa eto, Lara je čist primer."