Zvuk srca

4.deo

Kada udjem kroz kapiju u grudima se stvori čudan osećaj napetosti. Kao da ulazim na ratno polje. A kako ne, kada stojim ispred vile nepodnošljive osobe. Teško udahnem, te pridjem vratima koja polako gurnem i otskrinem kako bih ušla unutra. Unutrašnjost je pravila vilu još većom nego što izgleda od spolja. Velike stepenice sa jedne strane, na sredini okrugli sto sa velikom vaznom u kojima je bio isto tako veliki buket crvenih ruža. Prostor ispod stepenica odavde izgleda na dnevnu sobu. Nikada ne bih rekla da Colin ima ovako dobar ukus. Jedina dobra stvar koju ima.

"Leonora?", iznenadio me je majčin glas iza sebe zbog čega se odmah okrenem. "Šta radiš ovde?"

Na trenutak zaboravim razlog dolaska. "Narukvica mi je ispala sinoć, dok sam nosila kutije. Onu koju mi je tata kupio. Znaš?"

Na moje pitanje je klimnula glavom. "Ostani ovde, pogledaću da li je tu negde."

"Ali ako je Colin...", nisam stigla da nastavim kada me je prekinula.

"Colin nije ovde. Otišao je na trčanje.", rekla je, a meni je pao teret sa ledja. Neću se sresti sa njim.

Mama je izašla napolje, ostavljajući me samu u ovoj ogromnoj kući. Koračala sam polako prema dnevnom boravku, koji je bio veliki kao što sam očekivala sa nameštajem zlatne i bež boje poput kuće. Uvek je morao imati najbolje. 

Pažnju mi je privukao klavir u uglu sobe. Pridjem istom i dodirnem jednu dirku, što proizvede zvuk koji je odjekivao velikim prostorom. Oduvek sam znala svirati klavir i svirala bih ga sa ocem pre njegove smrti. Usudim se da sednem ispred istog i samo zasviram nešto kratko. Dirke su se osećale tako dobro dok sam prstima išla sa jedne na drugu, praveći zvuk u ritmu, poznate kompozicije. Osećaj me je terao da nastavljam dalje, dok se nisam potpuno uživela u lepotu ovoga.

Kada sklonim ruke sa klavira u grudima sam osetila toplinu koju sam osećala kada bih svirala sa ocem.

Međutim, moj osmeh ubrzo zameni uznemiren izraz lica kada začujem duboki muški glas. "Lagao bih kad bih rekao da to nije zvučalo izvanredno."