Zvuk srca

87.deo

Pre četiri godine

"Zar ću te uvek naći udaljenu od ostalih?", upitao me je, dok je sa rukama u džepovima izlazio iz kuće na zadnjem izlazu gde sam sedela i posmatrala kišu koja u daljini pravi krugove po jezeru i kapljice koje udaraju o nastešnicu iznad nas.

"Kada si ti tu, drugačije ne ide.", kažem, bez da usmerim svoju pažnju na njega.

"Znači bežiš od mene?", upitao me je, a tada ga pogledam i odmahnem glavom.

"Izbegavam te.", ispravim ga, a on se nasmeje.

"Nećeš se pozdraviti sa mnom?", upitao me je, a ja odahnem glavom.

"Srećan ti bio put, biće mi mirna glava kada odeš.", prokomentarišem provocirajući.

U sledećem trenutku se našao ispred mene. Moje misli se zbune i obuzme me čudan osećaj u stomaku. Izmedju nas, tišinu je presecao zvuk kiše. Napravi još jedan korak i time popuni svu razdaljinu koja je bila izmedju nas.

"Oboje znamo da ću ti nedostajati.", rekao je tiho, a rukom je pomerio pramen moje kose sa lica.

Njegovi prsti miluju moju kožu koja se naježi od njegovog dodira. Odlučim da se udaljim od njega, ali onda iznenada spušta svoje usne na moje. Ljubi me sa takvom željom, a ja na trenutak ne uzvraćam, šokirana, ali onda sve što znam jeste da sam uzvratila svaki naredni poljubac. Odvaja se od mene i dolazi do vazduha.

"Za rastanak.", izustio je, teško disajući, a onda se povlači i odlazi unutra.

Moje misli du totalna zbrka. Šta se u pravo desilo? Od tada ga nisam videla. Niti smo ikada pominjali taj poljubac.

Sadašnjost

"Nikada nismo pominjali taj poljubac.", rekao je fokusiran na put.

"Zato što nije bilo potrebe. A i otišao si.", kažem hladno iako nisam to želela.

Ma trenutak se stvori tišina i oko nas je bio samo zvuk brisača koji uklanjaju kišu sa njegovog pogleda na put.

"Da li si ljuta?", upitao me je, a ja slegnem ramenima.

"Ne sećam se da sam rekla da ti opraštam.", kažem i usmerim pogkwd6ka prozoru.

"Meni se čini da si sinoć mnogo govorila.", kaže, a ja progutam knedlu kada se setim prethodne večeri.

"Sinoć sam bila pijana.", govorim u svoju odbranu, iako sam svega bila svesna tada kao i sada.

"I ono te je samo opustilo da uradiš ono što zapravo ne možeš trezna.", kaže i imam osećaj da po njegovom tonu ovo prelazi u svadju.

"Ne želim da pričam o tome.", kažem pomalo besna, a on naglo zakoči auto ispred kuće, zbog čega se par centimetra nagnem napred.

"Ne možeš izbegavati više ovaj razgovor.", kaže, a ja otvorim vrata i bez kišobrana izlazim, dok mi kiša kvasi kosu i odeću.

"Leonora stani.", vikao je, dok je izlazio iz auta. Istog trenutka je i on bio mokar.

"Ne mogu da podnesem ovo izmedju nas. Ono što se desilo sinoć je dokaz koliko volimo jedno drugo. Ne možeš reći da me ne voliš. Znam da me voliš, a volim i ja tebe.", govorio je ne pokušavajući da me uvuče u kuću.

Moje srce je preskakalo od njegovih reči, dok smo mi bili potpuno mokri, a on je nastavio.