Zvuk srca

38.deo

Colin Foster

Poljubim je u čelo, polako, kako se ne bi probudila, te izadjem iz sobe, te iz kuće kako me vozač, kog sam pozvao, ne bi čekao. "Kući."

Moram kući na tuširanje, a onda imam posao u firmi, gde ću se naći sa Michaelom i voditi dug razgovor.

Medjutim, kako je put do kuće malo duži imam vremena da vratim film od sinoć. Ona u mom naručju. Njen miris na meni. Njena koža na mojoj. Moje ruke na njenom telu. Prokletstvo, ta žena me je uništila. Njen miris se urezao na mojoj koži, toliko da ne želim da ga operem sa sebe. Njena zlatna kosa i miris šampona od lavande me dodatno izludjuje. Ona je savršena. Zapravo, ne postoji reč kojom bi se opisala njena lepota. A moje telo je sada želi još više. Znao sam da će biti tako. A pomisao da se ovo neće ponoviti, ili ne uskoro, tera moje telo na bol. Bol od njenog odsustva.

Neka sam proklet, ali sam opsednut tom devojkom. Ali kako je rekla pravimo se da se ništa ne dešava. Nakon onoga juče, biće teže nego što mislim, siguran sam. Kada rešim situaciju sam sa sobom i budem uveren da je sigurna onda će sve ići dobro. Ali ako ona nadje muškarca za sebe do tog dana, to će biti moj kraj.

"Stigli smo, gospodine.", uputio mi je vozač, kada se parkira u dvorištu.

Klimnem glavom i odgovorim mu pre izlaska. "Sačekaj ovde, brzo se vraćam, idemo u firmu."
Na moje reči je klimnuo glavom, a ja odem do kuće. U prolazu do sobe ugledam Leonorinu majku koja radi u kući i pozdravim je u prolazu, a ona uzvrati. Uz pozdrav mi uputi i osmeh, a meni se u mislima prikaže slika Leonore. Na majku je. Tek sad primećujem sličnost.

U sobi odmah pronalazim peškir i ulazim u kupatilo, gde palim vodu. Moja koža plače za njenim mirisom koje voda briše sa nje. Ali je i dalje ostao u sećanju. Urezan je u glavi i nozdrvama. Sladak miris lavande na njenoj kosi i nežan miris vanile na njoj. Sve ću učiniti da ovo bude naš početak, a ne kraj.

Izlazim iz kupatila samo u peškiru, a onda prilazim ormaru kako bih odabrao odelo za danas. Ali moju koncentraciju remeti poruka na telefonu. Kada ugledam od koga je, na mom licu se ocrta blagi osmeh.

"Nadam se da ćeš ispuniti dato obećanje."

Njena poruka je bila znak da je pročitala ono što sam ostavio kao poruku na odlasku.

Brzo vidim koliko je sati i oblačim se, kako me Michael ne bi ubio što kasnim. Uvek se iznervira kada me čeka. Nameštam kravatu, zatim rukave, stavljam svoje manžetne, oblačim sako i brzim koracima izlazim iz kuće. Kada me vozač ugledao, otvorio mi je vrata auta. Ulazim u isti i nskon par trenutka krećemo.

Do firme gledam u njenu poruku i govorim sebi da ću učiniti sve da ispunim obećanje.