Zvuk srca

2.deo

Brzim koracima sam išla kroz gužvu turista koji su žurno i sa oduševljenjem posmatrali grad i izloge radnji. Ovaj period godine je pun turista, ali vreme ovde je zaista za opuštanje, a i sam grad je pun svega. 

"Leonora!", vikne moja majka kada me ugleda. 

Odmah sam pogledom tražila odakle dopire glas dok je konačno nisam ugledala.Kada sam shvatila gde sam nisam verovala.Ovo je deo grada samo za one jako bogate i isto tako uobražene ljude. 

"To je ova kuća.", kaže i pogledom pokaže na kuću ispred nas, dok mi dodaje kutije iz gepeka.

Krenem prema ogromnoj i raskošnoj vili, obojenoj u tople tonove zlatne i bež, kroz veliku crnu gvozdenu kapiju koja otvara put ka popločanoj stazi i prostornom dvorištu. U jednom delu je bazen, obložen pločicama i ležaljkama. Na vodi se igrao odraz zalaska sunca. Vrt crvenih i belih ruža je pružao opojan miris prilikom ulaska, a staza obasjana lampionima vodila je do masivnih vrata koja su te dozivala da proviriš u unutrašnjost vile. Iza vile, nalazila se kućica za osoblje, koja je bila dovoljna za moju majku i još dve osobe možda. Izmedju nje i vile postoji pogled na letnjikovac i slatke fontanice, gde se čuje lagani žubor vode. 

Iz moje fantazije kako živim ovde, me je trgao glas moje drage majke. "Leonora srce nemamo vremena sada za razgledanje. Imaćeš vremena za to. Sada mi pomozi." 

Nisam ništa rekla već je samo poslušala, te nastavila sa nošenjem njenih kutija.Kada završimo sa delom kutija za večeras, velika kapija se otvara i u dvorište ulazi veliki crni auto. Iz njega izlazi muška figura u ležernom odelu, koje je šiveno samo za to telo, koje i sa ove distance izgleda čvrsto i mišićavo. 

"To bi bio Colin Foster.", glas moje majke me odvuče od mojih misli i potpuno iznenadi. 

"Kako molim?", izustim iznenadjena, a moja majka samo klimne glavom.