Zvuk srca

23.deo

Leonora Carrington

Otvaram oči i odmah se setim svega od sinoć. Sve je bilo super, dok u sledećem trenutku nešto mu se desilo. Bila sam spremna da uzvratim taj prokleti poljubac. Htela sam to. Dok se on odjednom nije uznemirio. Želela sam da znam šta je bilo, ali on je samo otišao. A ja sam ostala tamo i osećala se čudno. Prvo sam pomislila da sam nešto pogrešno uradila, da ipak ne želi to. Da mi vraća, jer sam ja njega odbijala pre četiri godine. Medjutim, videla sam taj pogled. Bio je uznemiren iz nekog razloga.

Ustanem iz kreveta i odem do kupatila gde obavim svu potrebnu higijenu. Pustim vodu kako bih se umila. Pljusnem vodu po licu i ugasim slavinu. Podignem pogled i pogledam svoj odraz, prenego što uzmem peškir i obrišem se. Presvučem se u svoju haljinu od juče i vratim se u sobu kako bih namestila krevet. Nakon toga sidjem dole i ugledam ga za stolom kako doručkuje. Tiho ušetam u trpezariju, a on podigne pogled sa tanjira. "Dobro jutro."

"Dobro jutro. Imaš hrane u kuhinji."

"Hvala, ali treba da krenem, pre nego što me majka vidi.", govorila sam pažljivo, a on je klimnuo glavom.

"U redu. Ali moraš pojesti nešto. Tvoja majka još neće doći.", govorio je, a ja teško izdahnem i odem do kuhinje po doručak i vratim se za sto.

Zajedno smo jeli u tišini. Želela sam da znam da li je u redu. Da li se nešto desilo što ga je uznemirilo, sinoć. Da li sam ga ja nekako uznemirila. Ali glas nije izlazio iz mojih usta.

"Izvini zbog onoga sinoć.", prekinuo je tišinu, a ja ga pogledam i klimnem glavom.

Morala sam da pitam i tako je moj glas konačno izašao iz mene. "Da li se nešto desilo? Bio si uznemiren?"

Na moje pitanje pomerio je pogled i ustao sa stolice. Pročistio je glas i uzeo svoj tanjir u ruke. "Ako si završila možemo krenuti."

Samo sam bez dalje reči klimnula glavom i ustala, pružajući mu svoj prazan tanjir. Kada se vrati iz kuhinje, zajedno krenemo ka izlazu. U trenutku kada izadjemo iz kuće, začujemo korake. Uznemirena pokušavam da se vratim u kuću, kako me majka ne bi videla, ali Colin je uhvatio moje lice svojim rukama i odjednom me poljubio. Bila sam šokirana, ali sam ipak uzvratila.

Rukama je prekrio moje obraze da me zaštiti od njenog pogleda. "Ohh izvinite."

Začuo se glas moje majke, što ga natera da me pusti i okrene, dok sam pokušavala da dodjem sebi. Šta je ovo bilo?

"Ništa. Izvinite Vi.", rekao je Colin, a posle par trenutaka me povukao ka automobilu.