Nakon što se završi i poslednje predavanje, zajedno sa Camille izadjemo iz sale. Hodnik je bio bučan od mešanja raznih glasova. Smeh, vikanje, pričanje, čitanje. Sve se mešalo u veliku galamu. Gužva i guranje na sve strane. Jedva si dolazio fo daha u ovom ogromnom skupu ljudi.
"Još malo i poslednji ispit. A sa time i celo slobodno leto.", podsetila me je Camille i na trenutak sam osetila osećaj olakšanja.
Jedva sam čekala kraj, jer me je ova godina potpuno iscrpela. Nisam imala toliko vremena i potreban mi je jedan odmor.
Medjutim, kada se setim šta me čeka tokom leta, poželim da i dalje idem na predavanja. Mama želi da joj pomognem u kući. Znate kojoj. To je bila dobra ideja, sve do trenutka kada sam saznala ko živi u toj kući. Da, ne želim da svidjam dotičnog gospodina, koji me se čak ni ne seća. Odakle mu pravo da me zaboravi? Zašto me to uopšte ovoliko ljuti? Ne mogu da ga vidjam stalno.
Ranije je bilo lako mrzeti ga, ali sada je teško. Kada ga pogledaš imaš toliko čudan osećaj i želju da skočiš na njega bez imalo srama. Nešto me toliko privlači kod njega. Sam njegov pogled te tera na svašta. Tera te na svakakve misli i fantazije. Trenutak kada mašta može svašta. Želja da osetim njegovu kožu na svojoj. Njegove ruke na meni. Da njegov miris ostane na meni. Da ostanem bez daha od svakog njegovog dodira i poljupca.
Prokletstvo Leonora. Prestani. Ovo nisi ti. Bože šta radi ovaj čovek čak i kada nije u blizini. I baš to je razlog zašto mu ne želim biti blizu. Ali moja narukvica je kod njega. Zašto je samo prokleto nije dao mojoj majci. A nisam zaboravila ni to da ima moj broj iako mu ga ja nisam dala. Isto tako znam da se ne bi usudio da pita moju majku za isti.
Iz misli me trgne Camillin glas. Zapravo njeno pitanje. "Znaš ono što imaš da završiš nakon fakulteta?"
Zbunim se na njeno pitanje, ali klimnem glavnom. "Da znam." Imala sam da idem po svoju narukvicu.
"Mislim da ne moraš to da radiš. Upravo ti je olakšano.", rekla je nakon kratke pauze uz smeh, zaustavila se i gledala u jednom smeru.
Kada pogledam u tom pravcu imala sam šta da vidim. "On je ovde. On je prokleto ovde!"
Zašto je on ovde?
STAI LEGGENDO
Zvuk srca
Storie d'amoreBili smo greška. Dvoje ljudi na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Greška koju smo stalno ponavljali. Jer iako razum govori "ne", srce kaže "da". Voleti tebe je mogla bila moja kazna. Svejedno sam izabrala da te volim. Htela da prihvatim sve. Ko bi r...
