Zvuk srca

6.deo

Međutim, u tome me je sprečila njegova ruka oko moje nadlaktice. "Gde ćeš?"

Ne slušajući pitanje gledala sam mesto gde se nalazila njegova ruka, dok su trnci prošli mojim telom. Na trenutak podignem pogled i ugledam njegove oči. Izmedju nas nije moglo da prodje ništa od naše blizine.

"Gde misliš da si krenula, Leonora?", ponovio je pitanje, dodavajući i moje ime, čvrstim i oštrim glasom, zbog čega pomerim svoj pogled.

Oduvek je mrzeo kada neko ne da odgovor na njegovo pitanje.

"Da potražim majku.", kažem, a on me vrati isred sebe, zbog čega besno izvučem svoju ruku iz njegove.

Sada je već bes u meni sve više rasla. Imala sam želju da ga zadavim. Prekrstim svoje ruke na grudima i skupim obrve. "Odakle ti pravo da govoriš šta ću da radim?"

Pogledao me je samo ignorisajući moje pitanje, što me je dodatno razbesnelo.

"Tvoja majka će doći kada je pronadje.", rekao je bez i jedne emocije na licu.

"To i dalje nije odgovor na moje pitanje.", pobunila sam se, ali opet ništa.

Samo me je nemo posmatrao, kao da želi da prouči svaki deo mog lica i da pročita moje misli. Ali onda sam uhvatila sebe kako radim istu stvar. Svaka crta lica je na svom mestu i formira, moram reći, savršeno lice na ovom čoveku. Moj um je lutao u prošlosti sećajući se njegovog ranijeg izgleda. Ali kako je prošlo samo četiri godine, nije se mnogo promenio. Sem što definitivno aktivnije vežba.

Iz misli me izbaci glas moje majke. "Nisam uspela da je pronadjem."

Kada je ušla u dnevnu sobu ugledala je nas dvoje, a ja se odvojim od njega par koraka.
Dobila sam njen zbunjen pogled koji sam ignorisala. "Nema veze ako je budeš našla javi mi."

"U mojoj sobi se nalazi lap top. Možete ga odneti iza kuće u letnjikovcu. Posao ću obaviti od kuće.", rekao je mojoj majci koja je samo klimnula glavom i otišla u smeru stepenica.

Ja pogledam u njega koji je već gledao u mene i u trenutku su mi reči stale u grlu, od njegovog pogleda. U njima nije moglo da se protumači šta tačno misli sada, ali sam znala da ne želim ni da ostanem da saznam. "Sada mogu da idem."

Bez dalje reči sam ga zaobišla i krenula ka izlazu.Ali mogla sam da osetim kako pomno prati svaki moj korak što je mom telu stvaralo nervozu sve dok nisam izašla i izgubila iz njegovog vidokruga.