Zvuk srca

91.deo

Konačno sam stigla ispred firme. Kada izadjem, momak ispred mi se približi i ponudi da parkira auto. Zahvalim mu se i pružim ključ. Ulazim kroz vrata i zvuk mojih potpetica odjekuje kroz prazan hodnik. Približavam se devojci koja sedi iza pulta i pozdravlja me uz osmeh. "Kako Vam mogu pomoći?"

"Samo mi recite gde mogu naći Colinovu kancelariju.", kažem, a neformalan način koji sam upotrebila je zbuni.

"Da li imate dogovoren sastanak?", upitala me je, a ja podignem obrvu.

"Nemam, al....", ne stignem da dovršim prekida me.

"Gospodin ima sastanak za dvadeset minuta. Mogu Vas...", stane kada se začujem telefon kraj nje.

Podigne slušalicu. "U redu gospodine."

Kaže i spusti slušalicu, a ja se nasmejem, znajući da je on. Samo mi nije jasno kako je znao.

"Gospodin Vas očekuje. Dvadeset i treći sprat, kancelarija na kraju hodnika.", rekla je, a njen pogled je bio zavidan.

Pogledam je sa osmehom i podignutom obrvom. Odem do lifta i pritisnem odgovarajući sprat, kada lift krene na gore. Kada se isti zaustavi i vrata se otvore, ugledam veliki hodnik sa dosta ljudi i dosta kancelarija. Ali meni je potrebna ona na kraju hodnika. Krenem ka njegovom uredu i pokucam na vrata. Nakon kratkog 'udji' ulazim u prostoriju, a njegov pogled je na meni.
Bez reči mu prilazim i grlim ga. "Oduševljena sam!"

Poljubila bih ga tako jako, ali imam karmin, a on ima sastanak za par minuta. Izgledaće smešno.

"Kako si znao da sam dole?", upitala sam ga, a on se smeje i navali u naslon stolice.

"Momak ispred zgrade. Rekao sam mu da mi javi kada se pojaviš. Rekao je da te Rebecca ne pušta gore. Pa sam je zvao.", kaže i pokaže na telefon koji je bio na stolu.

"Rebecca?", izustim provocirajući.

"Jako naporna radnica.", rekao je i nasmejao se na moje provokacije.

"Šta si joj rekao pa me je gledala onako?"

"Rekao sam da te pusti gore kako ne bi dobila otkaz. Jer ne može tako da se ophodi prema ženi koju bolim više sebe.", "kaže, a ja ostanem u šoku.

"To si rekao?"

"Baš to."

Moje srce udara kao ludo, zbog čega menjam temu.

"A ovo.", govorim i vadim papirić iz torbe sa zaokruženim 'DA', a on gleda.

"To je bio rezervni plan. U slučaju da na vikendici nije uspelo.", izusti, dok me hvata za noge i približava sebi da stojim izmedju njegovih nogu, dok on sedi na stolici.

"Kupatilo je jedina prostorija bez nekog iznenadjenja.", govorim, a on me ignoriše, dok njegove ruke vuče preko mojih nogu i polako ih zavlači ispod haljine.

"Coline neko će ući unutra.", kažem, gutajući knedlu u grupu, dok osećam da me noge izdaju.

"Ne brini, andjele. Svi su u sali za sastanke." govori tonom koji će me dovesti do ludila.

"Gde trebaš biti i ti.", govorim mu jedva dolazeći do reči.

On sklanja ruke, a ja opet osećam svoju ravnotežu. Ustaje i gleda me. "Uništavaš zabavu ovoga."
Izgovara, a ja se glasno smejem. Prenego što uspem bilo šta da kažem on me ljubi. Ne mogu da obuzdam želju kada se ponaša ovako.

Odvaja se od mene, a ja zadržavam osmeh. Njegove usne su bile prekrivene crvenim karminom. "Večeras ću doći do tebe."

Klimam glavom, ali pre nego što uspem da ga upozorim od izlazi. Stavim ruku preko usana kako bih prigušila smeh. Sada će sigurno imati njihovu pažnju. Biće to zanimljiv sastanak.