Zvuk srca

72.deo

Ustanem sa kreveta i otvorim ormar. Gledam svu tu garderobu u neverici. Zar stvarno misli da će me ovo naterati da mu oprostim?

"I dalje sam ljuta."

Bila je moja poruka njemu. A na jedno "bip" ugledam njegovu poruku.

"Znam, andjele."

Želim da ga ubijem.

Odjednom pogled prebacim na vrata kada začujem da se otključavaju. Molim? Na njima se pojavljuje moja majka, a u rukama drži ključeve. Naravno. Ipak mora da ih ima.

Pokušavam da je ignorišem, ali ona ide za mnom. Izadjem na terasu i ugledam Colina kraj bazena. Da li ovo namerno radi? Skida majicu i trenerke. Kada se uopšte presvukao u njih? Ostaje samo u kupaćem i baca se u bazen. A meni dah staje. Kao da zna, gleda gore i naši pogledi se sreću. Zašto mora biti ovako savršen? Teško je biti ljut kada imaš ovakav prizor samo par metara ispred sebe. Njegov pogled ne sklanja sa mene. A ja koristim svu silu da odvojim pogled sa tih stegnutih mišića. I na kraju uspevam. Pomeram se od terase. Moram da pomerim misli.

"Zašto si me lagala?", upitam svoju majku jer očigledno je da neće otići tek tako, a meni treba skretanje misli.

Ne želim da mislim o Colinu koji stoji ispred mene mokar i tako go.

"Mislila sam da te štitim.", kaže, a ja prevrnem očima.

"Zašto svi toliko žele da me zaštite? Nisam mala devojčica!", viknem i sednem na krevet nervozna.

"Zato što te volimo, Leonora.", rekla je i stala ispred mene.

"Ne pokazuje to kako treba.", izgovorila sam hladno.

Ne želim više da ćutim. Nikome. Čak i ako mi je majka.

"Povredila si me. I ne samo ti. I Colin. Sve ste znali i krili od mene. Da li biste se vi poneli drugačije da ste na mom mestu? Da sam ja krila neku veliku istinu od tebe, šta bi uradila?", upitala sam je ljuta, a ona me samo gledala.

Tada ustanem sa kreveta i na trenutak joj okrenem ledja, a onds začujem nju kako besno odgovara.

"Krila sam to od tebe da te zaštitim onoga što osećaš sada. Možeš me kriviti slobodno, ali biću iskrena. Kada bi se ponovilo uradila bih isto!", rekla je besno i izašla, a ja ostanem iznenadjena.

Svadjale smo se i ranije, ali nikada nije ovako vikala. Mogla sam videti i suze dok joj je glas zadrhtao u jednom trenutku. Zna dobro da prikrije to.
Prišla sam terasi opet, a on je baš u tom trenutku izlazio iz bazena. Gotova sam. Srce će iskočiti iz grudi od ove napetosti koju osećam zbog njega. Stomak mi se prevrće od želje za njim. A prsti me svrbe da dodirnem tu kožu koja je sada prekrivena vodom. Da prodjem njima kroz njegovu mokru kosu. Teško izdahnem dok ga posmatram kako se opet baca u bazen. Sigurna sam da namerno to radi. Ipak terasa gleda pravo na bazen i ima savršen pogled. Zašto sam morala da se zaljubim u njega? Zašto sam morala da ga zavolim? I zašto on izgleda ovako? Da li je to od mržnje ili on izgleda još bolje nego pre par dana?