Zvuk srca

43.deo

Leonora Carrington

Otvaram oči, kada više ne osetim toplinu njegovog dodira i njega nema. Otišao je. I dalje pribijena uz policu, dodirnem svoje usne. I dalje sam pod utiskom poljupca. Taj osećaj je neopisiv. Potpuno se izgubiš u njemu i uživaš. Neka sam prokleta, ali dopada mi se. Taj čovek mi se dopada. Ali imsm osećaj da ću se ispeći zbog toga. Prosto je nemoguće da devojka ne padne na muškarca kao što je Colin. Savršen je i tačno zna kako da izludi devojku. Njegov miris mi se uvukao pod nozdrvama i ne napušta me. A vatra koja je gorela u meni se ne gasi. I dalje gori, čekajući da se razbukta.

Stavim ruke preko lica od stida. Kakve misli imam, a moja majka se nalazi iza tih vrata. Žena bi se onesvestila kada bi zvala šta radim i kakve fantazije mi se moraju po glave, kakve slike i scene. Posebno zato što sam joj rekla kako je Colin prošlost, ranije. Ona me drži za reč, veruje mi, a ja šta radim? Ali ne mogu protiv toga. Kada osetim njegovu blizinu, jedino što želim jeste da me drži u svom naručju i ne pušta me. Da ljubi moje usne da ostanemo bez vazduha. Da svojim rukama prati svaku oblinu na mom telu.

Pokušam da dodjem sebi, a onda se odvojim od police koju smo umalo odvojili od zida. Popravim svoju kosu i izadjem iz biblioteke, kada ugledam svoju majku. Došla sam da joj pomognem, a sve radim sem toga.

"Da li si u redu?", upitala me je, dok sam ja osećala kako mi obrazi gore. "Crvena si."

Naravno da jesam. I baš kad želim da kažem nešto, moju pažnju zaokupira on. Presvukao se i silazi niz stepenice, dok namešta kravatu. Moja majka ne obraća pažnju i on uspe da mi namigne u prolazu. Moje srce zaigra, a telo zaplače od njegove daljine.

" Dobro sam. Samo mi je vruće.", govorila sam, vraćajući pogled na majku.

Govorila sam istinu. Bilo mi je vruće. Gorela sam zbog njega. Moje telo se nije smiravalo, a scene koje su mi se vrtele po glavi su samo palile još veću vatru u meni.

Medjutim glas moje majke me vrati u realnost. "Uskoro završavam, tako da mogu sama. Možeš ići kući."

Klimnem glavom i ona odlazi. Teško izdahnem i onda izadjem i ja. U tom trenutku su njegova kola odlazila sa prilaza, a kapija se zatvarala. To je dobro. Da je bio ovde i da sam ga videla opet, definitivno bih skočila na njega, na sred dvorišta.

Izadjem iz dvorišta i krenem pešaka ka svojoj kući, razmišljajući o bilo čemu kako bih sklonila misli sa Colina. Dopada mi se. A ako ga zavolim to će biti moj kraj. Znam to. Ali teško je kada njegovi postupci rade sve da se osećaš savršeno da se osećaš kao da postoji osoba koja brine o tebi. Da se ponaša kao seronja, bilo bi lakše da ga mrzim, ali ne. Ponaša se potpuno suprotno. I to ne pomaže mojim emocijama. Biće teško ako mu pružim svoje srce, a on ga slomi. Nešto krije, a ja se bojim, jer ne znam o čemu se radi.

Previše razmišljam, ali si ne mogu pomoći uopšte.