Zvuk srca

7.deo

Colin Foster

Sedeo sam u vidikovcu sa laptopom ispred sebe pokušavajući da radim. Medjutim misli mi nisu dozvoljavale. Stalno su se vraćale na devojku koja me je začarala prvo svojim sviranje, a onda očarala lepotom. Dok sam je posmatrao kako oseća ono što svira, samo sam mislio kako sam mogao mrzeti ovu devojku. Zvuk i svaka nota koju je proizvodila je moje srce ostavila bez daha. Uspeva da njen osećaj prenese na druge u blizini. 

Ali sam obožavao njen izraz lica, jer misli da je nisam prepoznao. Sve sam mogao da zaboravim, ali period našeg nazovi neprijateljstva nikada. Posebno zbog nje. Kada sam je ugledao danas za klavirom, dok je sunčeva svetlost obasjavala, izgledala je poput andjela. Andjela koji je poslat da mi poremeti um. Za četiri godine se dosta promenila. Dosta je lepša. Njene zelene oči su ostale iste, poput dragulja. Njen oštar i isto tako nevin pogled kroz guste trepavice. Zlatna kosa kroz koju sam toliko želeo da prodjem prstima. Da je osetim kroz prste. Ali njeno ponašanje je ostalo isto. 

To je ista devojka sa kojom sam oči vadio nekada. Mada njen bes danas mi govori da se njena mržnja nije promenila. Ni tada ni sada ne bih znao šta je razlog svega toga izmedju nas. Naša mržnja se samo tek tako pojavila. Valjda me je nervirala pomisao da postoji devojka koja bi me odbila. Udarila bi me u ego. A slagao bih kad bih rekao da nije privlačna. I tada, a posebno sada budi fantazije u mojoj glavi koje ne budi ni jedna druga. Mada, to mi se na neki način svidja kod nje. Njena drskost i tvrdoglavost. Uživao sam u izrazu lica kada uspem da je iznerviram. A bilo je to često.

Došla je i već mi pomutila misli. Ne mogu da se koncentrišem na posao i mejlove. Navalim se na naslon iza sebe i u daljini ugledam kako zraci sunca udaraju u nešto i stvaraju odsjaj.

 Radoznalost me tera da ustanem i pogledam šta je to. To i uradim. Pridjem mestu i čučnem dole, pre nego što se nasmejem. U ruku uzmem komad srebra. Leonorina narukvica i razlog zašto smo se sreli danas. Mogao sam je dati njenoj majci, ali mogao bih je iskoristiti i kao razlog da je opet vidim. Druga opcija mi je privlačnija.

Uspravim se i stavim narukvicu u džep svojih pantalona. A pomisao da ću je videti opet je terao moje usne da naprave jedan osmeh. Jedino treba saznati gde da je potražim. Ali to neće biti teško.