Zvuk srca

76.deo

"Možemo li da razgovaramo?", upitala me je, a ja joj rukom pokažem ka jednim od stolova.

"Naravno. Izvolite.", izustim kratko.
Okrenula se i krenula ka istom kao i ja kada zaobidjem šank.

Nisam je se bojala. Bogatstvo mi nije potrebno. Potpisaću sve što treba da joj ga dam.

"Verovatno si svesna šta radim ovde?", upitala me je, a ja se navalim na stolicu i prekrstim ruke na grudima.

Klimam glavom. "Naravno da znam."
"Onda znaš šta treba.", rekla je, a ja se nagnem sada ka stolu i laktove položim na isti.

"Zašto Vam je toliko stalo do tog novca?", upitala sam je, dok je ona iz torbice vadila nrku fasciklu i iz nje izvadila papir.

Pamet je govorila da ćutim, potpiši i odlazi. Ali ne. Nisam mogla da ćutim.
"Ono ne pripada tebi!", rekla je malo glasnije, a glas joj je pucao na trenutke.

"Ipak je moj otac ostavio meni.", kažem iako znam da je to nervira.

"Otac koji te od početka nije želeo. Ostavio tebe i tvoju majku na ulici. Kad smo već kod tvoje majke. Kako je? Ili još uvek ne razgovarate?", kaže i gurne papir iz fascikle meni zajedno sa hemijskom.

"Samo jedan potpis.", dodala je, a ja uzmem hemijsku u ruke dok mi oči lete po slovima i rečima na papiru.

"Ne moraš da se žuriš.", izgovorila je sa ogromnom dozom sarkazma, zbog čega podignem pogled i nasmejem se.

"Ne možete me kriviti što Vam ne verujem.", kažem i vratim pogled na papir.

Uglavnom govori o tome da nakon što potpišem, sve svoje bogatstvo dajem njoj i ona postaje jedini vlasnik. Neću imati više prava na njega. I nije me bilo briga. Ne želim novac od čoveka koji ne ume da ceni bogatstvo koje mu donosi porodica.

"Pre toga. Imam uslov.", izusti u zadnji trenutak.

Ona klimne radoznalo glavom, dok joj je pogled pun iščekivanja.

"Ostaćete što dalje od moje porodice i Vašeg sina!", izustim, a ona me gleda prenego što klimne glavom.

"Moj sin svakako ne želi da me vidi. Sve vreme je bio na tvojoj strani. A ti kriviš njega. Stvarno si glupa devojko.", kaže, a ja gutam knedlu.

Ostavim kratak potpis na dokument i gurnem ga nazad njoj. Njene oči su zasijale od sreće. Ne mogu da verujem u ovo.

"Drago mi je da je sve prošlo bez problema.", govori dok stavlja dokument nazad u fasciklu, a onda ustaje i odlazi.

"Zbogom, draga!", viče na izlazu i tada se čuje otvaranje i zatvaranje vrata.
Ispred mene se odmah pojavljuje James, a ja ispuštam tihi izdah.
"Da li si dobro? Od te žene su me prošli trnci. A čak je i ne poznajem.", gunjao je, ali nisam slušala.

Moj mozak i misli su bili na drugom mestu.