Zvuk srca

92.deo

"Da li je to moja koleginica konačno odlučila da se pojavi?", kaže James kada me ugleda kako ulazim u lokal.

Nasmejem se i odem do svlačionice gde oblačim uniformu.

"Imam razlog za svoje odsustvo.", kažem kada se vratim kod njega.

On me gleda dok čeka odgovor. "Pomirila sam se sa Colinom. Bila sam s njim."

Na njegovom licu se pojavi osmeh. "Znao sam. I tako mi je jako drago zbog vas. Kad je svadba? Ja sam kum, ne Michael.", govori kao navijen.

"Prvo svadbe neće još biti. Kao drugo, Colin bira kuma, ja kumu, tako da se obrati njemu.", kažem, dok posmatram prazan lokal.

"Nego pričaj ti meni ove dane. Želim da znam sve.", pričao je, a ja se nasmejem klimnem glavom i počnem sa pričom od kada su otišli sa rođendana do sada sa kratkim pauzama kada naidje neka mušterija.

•••

Parkiram auto ispred svog dvorište, gde ugledam i njegov auto, a onda i njega kako stoji na vratima i čeka me. Uputim mu osmeh, dok zatvaram vrata. Kako mu se približavam ugledam da nema više karmin na usnama.

"Kako je prošao sastanak?", upitala sam dok sam tražila ključ u svojoj tašni.

"Jako zanimljiv.", govori i ulazimo u kuću.

Ostavljam tašnu sa strane, a on me vuče i grli s ledja. Moja ledja udaraju u njegove grudi, a njegove ruke me čvrsto drže oko struka.

"Svi su me pažljivo slušali. I to sa osmehom na licu.", govori, a ja pokušavam da prikrijem smeh.

"A onda mi je asistentkinja rekla šta je u pitanju. A kada sam se pogledao u ogledalo, znao sam i ko je krivac.", kaže dodatno, a ja se ipak smejem.

"Htela sam ti reći, ali si samo otrčao.", govorim u svoju odbranu uz smeh.

Svoj pogled prebacim na klavir. Njegov poklon. A onda se setim onih silnih kesa koje je imao ranije kada smo se videli. Nisu bile namenjene drugoj devojci, već meni. Kako sam uopšte mogla da pomislim tako nešto?

"Gde si odlutala?", upitao me je i otisnuo kratak poljubac na moj vrat, što me natera da se naježim, ali ipak uspevam da odgovorim. "Znaš onaj naš susret, kada si nosio one silne kese?"

On promukla jedno kratko "mhm" dok mu je glava bila na mom ramenu.

"Mislila sam da si sve to kupio nekoj drugoj.", kažem konačno i okrenem se ka njemu kako bih ga pogledala u oči.

Postoji ta nežnost u njegovom pogledu koji stvara toplotu u mom telu.

"Zar zaista misliš da sam posle tebe sposoban da uopšte pogledam drugu devojku? Sve što sam ikada uradilo ili kupio, je bilo namenjeno tebi.", izusti, a meni se osmeh ocrtava na licu.

"I dokle god imaš taj osmeh na licu, nastaviću sa time.", doda, a ja ga tada poljubim.

Kada se odvojimo na usnama opet postoji karmin, zbog čega se smejem.

"Imaš malo...", izusti i pokažem na usne.

Približim ruku i položim je na bradu kako bih palcem obrisala karmin, dok me on pomno posmatra, ali odjednom me uhvati za ruku i istog trenutka nam spoji opet usne. Samo što ovaj poljubac nije bio ništa drugo do želje, do onoga za čime žudimo oboje.

Pustio je moju ruku kako bi me uhvatio za struk i podigao u vis, a ja ga obgrlim nogama oko struka.

"Obožavam te andjele.", govori kratko i tiho, sa takvim intezitetom da te dovodio do ludila, dok se polako kreće ka kauču, na kojem me lagano spušta, dok se i dalje nalazi iznad mene.