Zvuk srca

40.deo

Colin Foster

Ulazim u svoju kancelariju i u svojoj stolici ugledam Michaela. Kadq začuje vrata podiže pogled i ugleda me. Odmah je ustao i seo u fotelju prekoputa. "Kasniš."

"Imam razloga.", odgovorim kratko, ali se nasmejem kada se setim šta je razlog, odnosno ko je razlog.

Michael me je zbunjeno gledao, a onda shvatio da ze nešto desilo. "Zaista si ostavio svog prijatelja da čeka, zbog neke nebitne devojke?"

Na njegovo pitanje se još jače nasmejem. "Nije baš nebitna. To je Leonora."

Moj odgovor ga baci u razmišljanje i ozbiljan izraz lica. Znao sam da će imati ovakvu reakciju. "Zezaš me, zar ne?", upitao me je, a ja odmahnem glavom, dok sam u prstima vrteo olovku.

"Da li ona zna razlog zašto si ti ovde?", dodatno me je upitao, a onda nastavio. "Leonoru znam oduvek, ako je povrediš, zaboraviću naše prijateljstvo i prebiću te."

Znam da je bio ozbiljan. Leonora mu je oduvek draga. Jako se zaštitnički ponaša prema njoj. Poput starijeg brata. Ja sam samo klimnuo glavom. Ostavim olovku sa strane i sklopim ruke te se navalim na sto prema njemu.

"Njena je ideja da se pravimo da se ništa nije desilo. Dok ne završim posao.", uputim mu, a on slegne ramenima. "Zašto joj ne kažeš istinu?"

Na njegovo pitanje podignem obrvu. "Kako? Da kažem, hej Leonora, moja majka želi da te oženim, jer imaš nasledstvo za koje ne znaš?", kažem sarkastično i nastavim,kada se navalim u stolicu. "Moram da razgovaram sa njenom majkom o tome. Da shvatim sve. Kako moja majka uopšte zna o tome? Zašto joj je to toliko bitno? Uz to ne želim da je silim na udaju. Ako se ikada bude udala za mene to će biti jer ona želi to."

On ostane iznenadjen na ovo. Gledao je bledo u mene. Nije ni on znao sve. A mene to što znam, a ćutim ubija. Krijem od nje istinu koju više ni sam ne znam. Moram doznati sve.
"Molim? Kada si rekao o venčanju nisi rekao da je to Leonora.", govorio je sav zbunjen i pomalo ljut.

Stavio je ruke na glavu i teško izdahnuo.

"Nisam ni ja znao. Majka mi je rekla kako je zaposlila njenu majku. Kako bih se upoznao sa devojkom. Kada sam ugledao Leonoru, znao sam da ne mogu to. Ne mogu to da joj uradim.e mogu to da joj uradim. I zato pokušavam da saznam sve i dodjem do rešenja da je zaštitim.", govorio sam i pravio mimiku rukama od nervoze.

Kada mi je majka rekla o tome, bio sam u fazonu kao daj da završim sa time. Ali ugledavši Leonoru na tom klaviru, moj stav se promenio. Nisam je mogao tako povrediti. Želim da je zaštitim od svoje majke i ispričam sve. Ali kada saznam sve. Zato moram razgovarati sa njenom majkom.

"Leonora još ne sme znati. Želim da čuje od mene. I ubrzo ću joj reći.", rekao sam, a on je klimnuo glavom.

"Čak ne želim ni da budem umešan u to. Iako već jesam, time što znam. Ubiće me ako sazna da sam znao. Nikada nisam krio ništa od nje. Ali ako ne budeš rekao ja hoću. Zaslužuje da zna. "
Samo sam klimnuo glavom, jer je bio u pravu. Zaslužuje da zna. I saznaće. Uskoro.