Zvuk srca

80.deo

"Nemoj. Došla sam da završim ovo mučenje.", govorim, a njene me reči iznenadjuju.

"Hoćeš li oprostiti i Colinu?"

Njeno pitanje me ostavi iznenadjenu. "Ne."

A moj još kraći odgovor je iznenadio nju.

"Zašto? Rekla si xa da želiš da završiš ovo.", ponovila je moje reči.

Klimnem glavom. "Da, ali sa tobom. Ne sa njim."

"Ali on nije kriv za ovo.", branila ga je, a ja sam odmahnula glavom.

"Okej, nije, ali je znao sve ovo i nije rekao ništa. To me je povredilo.", rekla sam, ali moja majka je samo nastavila.

"Colin ovih mesec dana jedva da je izlazio iz sobe. Čak je neko vreme radio od kuće. Nije pričao ni sa kim. Slomljen je bez tebe.", govorila je, a meni se srce stezalo.

"Mora se više potruditi.", kažem, a ona klimnem lagano glavom, ali nije odustajala.

"Kako želiš, ali nije on kriv. Ja sam. Nisam mu dozvolila da kaže kada je saznao.", uputila mi je i tu je prokleto bila u pravu.

"Ali opet nije mi rekao zašto se vratio.", nastavila sam po svom.

"Zašto nalaziš razloge da ga mrziš?", upitala me je, a ja progutam knedlu na njeno pitanje.

"Zato što zapravo ne mogu da ga mrzim. Iako sam toliko ljuta na njega ne mogu ga mrzeti. Iako želim da ga mrzim. Iako me je povredio. Svejedno ne mogu da ga mrzim.", izustim dok frustracija izbija iz mene, ali onda dodam. "Previše ga volim da bih mogla da ga mrzim."

Odjednom začujem vrata i ubrzo se ispred nas stvara Colin. Njegov pogled uhvati moj i prostoriju ispunjava tišina. U rukama je imao par kesa. Bio je u kupovini izgleda.

"Leonora?", izusti kratko i ubije tišinu izmedju nas.

"Ostaviću vas same.", izusti moja majka, ali ja je uhvatim za ruku prenego što uspe da ode.

"Ne, molim te. Svakako sam krenula.", kažem joj, a ona pogleda u Colina.

Svoj pogled vratim na njega i krenem ka njemu jer stoji na vratima. Moram da izadjem kroz njih. Jedan po jedan korak ka njima i smanjene razdaljine izmedju nas. Baš kada sam htela da prodjem kraj njega, on spušta kese i staje ispred mene.

Njegov miris mi udara u nozdrve i grli moje telo. Srce ubrzano kuca, dok je tenzija izmedju nas sve veća. Svaki njegov pogled me udara jače u dušu, a dah koji osećam na licu šalje elektricitet kroz moje telo. Disanje se ubrzava i plašim se sledećeg koraka. Čak ni to što znam da je moja majka iza mene, ne uspeva da me natera da se pomerim.

"Coline molim te.", izustim drhtavicim glasom, fok drži oči zatvorene.

Ne usuđujem se da spojim naše poglede opet. Osećam kako se njegov miris smanjuje od udaljenosti, a onda otvaram oči i pravim korak nazad. Odlazim do vrata, ali se usudim da se pre izlaza okrenem. Moj pogled leti na vratima kuhinje gde se on nalazi. Njegov pogled gleda mene, a ja brzo sklanjam svoj i odlazim onako kako sam i došla.

Moje disanje se smiruje kada izadjem kroz veliku kapiju. A srce opet krene da kuca normalnom brzinom. Naš susret posle mesec dana.

Ali šta je sa onim kesama? Da li se vidja s nekom drugom? Da li je njoj kupio sve to?
Izbacim svaku takvu misao iz glave i nastavljam ka svojoj kući.