Zvuk srca

68.deo

Ubrzo se nadjem ispred svoje kuće. Misli du bile na Ericovim rečima sve dok nisam ugledala ružu ispred svojih vrata sa porukom. Baš kada ugledam pomislim da je Colin, ali onda prepoznam Michaelov rukopis.

"Nedostajaćeš mi Nora. Žao mi je što sam ćutao, ali morao sam. Nije bilo na meni da kažem. Stvarno mi je žao, ali se nadam da ćeš mi jednog dana oprostiti. Jer sam siguran da je naše prijateljstvo jače od ovoga. Volim te, Nora. <3.
- tvoj najbolji prijatelj Michael"

Pogledam u ružu i prislonim je licu kako bih je pomirisala. Opojni cvetni miris se širi kroz moje nozdrve i sklapam oči. Poruka jeste lepa, ali ne znam šta da radim. Krivo mi je što nije rekao ništa. Mogao je barem reći da postoji nešto. Ali nije ni to. Moj najbolji prijatelj. Nikada nismo ništa krili jedno od drugog. Čak sam i o Camille pričala sa njim. Iako nikome ne bih ništa rekla. Sve je o meni znao. A sada je prećutao tako bitnu stvar.
Udjem u kuću i uzmem telefon. Gledam u njegovo ime i razmišljam da ga nazovem. Naše prijateljestvo jeste jače od ovoga. Bilo bi šteta da ga prekinemo samo zbog ovoga. Pritisnem slušalicu kraj njegovog imena nakon čega se začujem jedno 'bip' pa još jedno, a onda se javi.

"Nora?", kaže, a meni naviru suze.

"Naše prijateljestvo jeste jače od ovoga.", kaže svoje misli naglas i začujem olakšanje kod njega.

"Tako mi je žao što sam ćutao. Rekao sam Colinu da ti što pre kažu, jer zaslužuješ da znaš. Nisam imao pravo da se mešam, jer i ne znam celu priču poput njih.", govori, a ja klimam glavom, kao da on to vidi.

"U redu je.", kažem kada konačno dodjem do odgovarajućih reči.

"Srela sam Erica usput. Da li si pričao sa njim? Je li okej?", upitala sam ga, a on izdahne sa druge strane slušalice.

"Povredjen je. Gaji osećanja prema tebi od kada ih ja gajim prema Camille, a to je jako dug period. Kada je saznao za tebe i Colina, to ga je povredilo. Treba mu samo neko vreme da se malo sabere, ali biće dobro i brzo će se vratiti.", objasni mi, a meni padne krivo.

Znam da sam ja kriva, ali ne mogu ga lagati i davati mu nadu kada neće biti ničega izmedju nas. Ne želim ga dodatno povredjivati.

"U redu, vajda će ga proći to ne želim da pati.", kažem, a onda me Michaelove reči iznenade.

"Ako stvarno voliš nekoga nekada moraš biti i povredjen. A ako je ljubav prava ta bol će biti obostrana. Ako nije onda će boleti samo jednu osobu."
Nisam očekivala ovakve reči od njega, ali bila sam ih svesna tek sada.

Pozdravim se sa Michaelom i bacim telefon na kauč. Ružu spustim na sto, a onda se i ja bacim na kauč kao što sam bacila telefon.

Da li boli i njega kao što boli mene? Možda naša ljubav nije sudjena? Možda sam jedino ja povredjena? Kada začujem telefon koji zvoni ispod mene, uspravim se da ga dohvatim. Kads ugledam ko zove samo prekinem poziv. Nisam spremna da razgovaram s njim. Ne još. Moram prvo da se saberem od svih današnjih informacija.