Zvuk srca

36.deo

"Veruj mi ne želiš da znaš i poludiš sa mnom, a kod tebe?", uzvratim pitanje.

Pre nego što je uopšte uspeo da da odgovor, začuo se poznat i isto tako iritantan glas. Colin.
"Kako slatko, sada je cela naša ekipa opet na okupu."

Zašto mora da bude svuda? Zašto mora da radi ovo?

"Baš tako, zar nije slatko?", upitao je Eric, pomalo provocirajući zbog čega sklopim obrve.
Neprijateljstvo izmedju njih me je nerviralo više nego sam Colin. Zašto? Zato što sam uvek ja bila u sredini. Eric ima osećanja prema meni, a Colin uživa da nervira ljude. A ovime nervira dve osobe. Mene i Erica.

"Kako si uopšte znao da sam ovde?", upitam ga, a on pogled sa Erica, prebaci na mene.
Nešto u njegovom pogledu se odmah promenilo. Boja je postala svetlija i nežnija. Potpuno suprotna od onog kada je gledao Erica.

"Zar me pratiš?", dodatno sam ga upitala, a on ne odgovara.

Njegovo ćutanje je davalo pozitivan odgovor zbog čega viknem na njega. "Ne mogu da verujem!"

Eric na to ustane i stane ispred njega. "Pratiš je? Da li si ti bolestan?"

Njegove reči su samo još više iznervirale Colina, zbog čega ustanem i ja kako ne bi napravili scenu. To je trenutno najmanje potrebno. Moram ovo da prekinem.

"Eric, idemo.", uputim mi i odmah krenem u jednom pravcu - što dalje od njega.

Medjutim, odmah se nadjem vraćena ispred Colina. Bes iz naših pogleda je udarao na sve strane. "Ne ideš ti nigde sa njim."

Njegov glas je bio hladan i zapovednički.

"Pusti je!", vikao je Eric, a Colin ga je samo pogledao. "Ti se ne mešaj. Ovde si najmanje bitan."
Colin je samo odgovarao hladno. Znala sam da će postati još gore, zbog čega sam se okrenula prema Eric. "U redu je Eric. Možeš da ideš, pa ćemo se čuti."

Govorila sam, a onda začula Colina. "Ne nećete se čuti." Išao je protiv mojih reči. Samo klimnem glavom Ericu i on me pogleda, a onda ode.

Čim je otišao sam istrgla ruku iz njegove.

"Šta misliš da radiš?!", viknem upitno na njega.

"Nećeš ići nigde s njim.", ponovio je, a ja sklopim oči kako bih se smirila.

"Coline.."

"Leonora."

"Ne nerviraj me."

"Ne nerviram te. Samo govorim."

Da li je on zaista ozbiljan? Stvarno nemam živaca za ovo. Okrenem se da odem što dalje od njega, ali onda začujem korake kako ide za mnom. Prati me, ali se ne okrećem.