Zvuk srca

KRAJ

Colin Foster

Otvaram oči kada osetim da Leonore nema pored mene. Skupim obrve ustajem kako bih je potražio. Silazim niz stepenice i odlazim do dnevne sobe i odmah je pronalazim. Medjutim, ona me ne vidi. Okrenuta je leđima. Oko nje su baloni na sve strane, dekoracija svuda po sobi. To mi tera osmeh. Ovo je radila celo jutro. Rodjendan mi je. A ona je sve ovo uradila. I to nije sve. Postoji čak i torta na stolu.

A o njoj da ne pričam. Na sebi ima jednu od svojih letnjih lepršavih haljinica, koji dosežu tik iznad kolena. Odjednom se okreće i gleda me. Kosa joj je podignuta u punđu, dok dva zlatna, talasasta, pramena padaju sa obe strane.

"Budan si. Izgleda da mi je iznenađenje propalo.", govori pomalo tužno i to me udara pravo u srce.

Pridjem joj, a ona me gleda.

"Da sam znao da će ti se pokvariti raspoloženje, vratio bih se u sobu.", govorim, dok joj rukama obuhvatam lice, a onda je nežno ljubim.

Ona me gleda, a onda se odvaja od mene i pruža za kutijom, koju mi pruža.

"Srećan rođendan. Poklon ne može da se poredi sa onim što si ti kupio.", govori aludirajući na klavir, a onda nastavlja. "Ali sr nadam da ce ti se svideti."

Otvaram kutiju i u njoj se nalaze dve stvari. Prva jestu manžetne, ali imaju na sebi ugravirano slovo 'C'. Nasmejem se na to dok oh posmatram, a onda gledam dalje i ugledam srebrni sat. Ona mi ga uzima iz ruke i okreće. Na njemu je nego ugravirano. To je datum. I to datum našeg prvog poljupca pre par godina. To nije sve. Piše

'Voli te tvoj andjeo. - L. <3'

Pogledam u nju, a ona me gleda sa osmehom. Spuštam poklone na sto, a onda se vraćam njoj.

"Stvarno se sećaš datuma?", upitam je, a ona klima glavom.

"Tog dana si probudio nešto u meni. Nešto što je iskreno otišlo zajedno sa tobom, ali tvoj povratak je vratio taj osećaj u meni.", govori, a ja je ljubim.

"Hvala ti na poklonima.", kažem, a onda nastaje tišina.

Medjutim, ona me traje mnogo, jer ona je prekida, tako što uzima moje ruke i sklanja ih od sebe, te prilazi stolu i torti i uzima je u ruke. "Neću valjda duvati svećice?"

Moje pitanje izazove još veći osmeh na njenom licu i to mi greje srce.

"Tvoje rano buđenje me je sprečilo u tome da ih nabavim."

"Znaš šta me je pribudilo?", upitam je i pridjem joj polako, a ona samo stoji nepomicno. "To što sam osetio da žena koju obožavam nije kraj mene."

Ona se smeje, a ja uzimam šlag sa torte i mažem vrh njenog nosa.

Spušta tortu nazad na sto, a onda uzima šlag sa nosa na vrh prsta koji stavi izmedju usana i skida šlag.

"Ti si ubedljivo najsavrsenija žena na svetu. Ti si moj poklon za ceo život.", govorim, dok je naglo pribijam uz sebe, a njeni prsti se stežu oko moje majice.

Upućuje mi njen nevin pogled, dok čeka moj sledeći korak.

"Ništa više ne bih mogao da poželim za rodjendan.", govorim, dok držim naše poglede zaključane.

"Ti sve ono što sam ikad želeo. I ti si jedina koja mi je potrebna. Ništa mi više na ovom svetu nije potrebno koliko ti jesi, andjele. Zato što si posebna. Oduvek si bila. I za mene ćeš uvek biti. Ako to drugi ne vide, ja ću videti i podsećati te svakog dana.", kažem, dok u njenim očima vidim nadolazeće suze.

Ljubim njene usne i taj trenutak postaje toliko nestvaran i savršen. Ova žena budi svaki atom sreće u meni. I definitivno je obožavam. Kao što nikoga nisam.
•
•
•
•
KRAJ
I EVO KRAJA JOŠ JEDNE LJUBAVNE AVANTURE. NADAM SE DA STE UŽIVALI, I DA SE DRUŽIMO SA NOVIM LIKOVIMA😊
OSTAVITE MIŠLJENJE UKOLIKO STE ČITALI🥰
VOLI VAS VAŠA KRISS💗