Zvuk srca

78.deo

Colin Foster

Prošlo je jebenih mesec dana.. Mesec dana ne želi da me vidi. Zašto prokleto ne želi da razgovara? Nije došla ni s majkom da razgovara. Boli me svaki dan ispunjen prazninom. Idem na posao, tamo sedim na sastanke i vraćam se kući. Ali nje nema ni u jednom delu dana. I to ubija iznutra. Potrebna mi je. Ali bliži se njen rodjendan. Otići ću do nje sa poklonom. Ne planiram da propustim taj dan. A imam i poklon. Odem do biblioteke gde krenem da tražim određenu knjigu. Šekspira gde sam joj citirao jedan od njegovih soneta. Prstima sam prelazio preko knjiga dok nisam našao. Pogledam je sa osmehom na licu i predjem rukom preko njenih korica. Naravno ovo nije jedini poklon. Ali jedan od njih nekoliko. Mora joj se svideti.

Ne mogu da živim dane ovako bez nje. Ali ne znam ni šta da radim da bi mi ona oprostila ili se barem njena mržnja smanjila. Posmatra je kao psihopata iz daljine i ludim od ljubomore kad je na poslu. Onaj momak sa njom - njen kolega. Previše su se zbližili i stalno mu pruža onaj savršen osmeh. Njen smeh je moja omiljena melodija. Melodija koju nisam čuo neko vreme, ali mi je urezana u mislima.

Izadjem iz biblioteke i odem do svoje radne sobe dok mi je u rukama knjiga. Spustim istu na svom stolu. Sam ću se potruditi za sve oko poklona. Neću davati drugima da pakuju. To će biti mojih ruku delo. I osećam se uzbudjeno. Željan sam da budim njenu reakciju. Željan da je vidim nasmejano lice koje mi se vrti po glavi. Lice devojke koju previše volim. I ona to mora da shvati. Mora da zna kako neću odustati koliko god me ona gurala od sebe. Mora znati da sam odlučan u tome da me osvajam toliko dok je ne vratim. Nedostaje mi samo njeno prisustvo. Pokušavam da joj dam prostora. Zato joj ne prilazim, ali ovo je prešlo u mučenje. Mučenje mene i moje duše. Mog srca. Ono nije potpuno bez nje. Naša srca stvaraju jedno. A bez nje sam čovek sa samo jednom polovinom srca. Potrebna mi je da bude kraj mene. I potrebno mi je da ja budem kraj nje. Prestaje moje strpljenje. Nakon rodjendana ću definitivno pričati s njom. Neće mi pobeći. Ima da odemo do vikendice i neće otići dok ne bude razgovarala sa mnom. Ako treba mogu i da je otmem, ali razgovarćemo.

Nisam kriv da bih morao toliko da se pravdam. Jesam krio sam to od nje. Zato što nisam znao celu istinu. Nskon toga je njena majka rekla da će razgovarati s njom. Gledati je i oči i lagati je bilo nešto najgore. Najgori osećaj koji sam mogao nositi sebi. A saznala je ns način koji nije ni bio na listi načina kako da joj kažem. Nijw trebalo da se odigra tako, ali jeste. Zato moram popraviti sve. Moram popraviti taj dan. Sve je bilo za njeno dobro. Znam da ima pravo biti ljuta, ali ne baš ovoliko. Nije mi bila namera da je povredim ovoliko. Mrzeo sam sebe zbog pomisli da sam ja izazvao njene suze, da sam joj ja polomio srce. Mrzeo sam sebe, ali sam živeo sa tim bolom njenih suza. Ali pokazaću joj da pored mene više neće pustiti ni jednu tužnu suzu. To joj mogu obećati. Jer znam da će biti tako. Dohvatim telefon i krenem da izadjem iz kuće. Potrebno je da odem u kupovinu njenih poklona. Mora sve izgledati savršeno.