Zvuk srca

39.deo

Leonora Carrington

Otvorim oči čim osetim njegovo odsustvo. Ali to sam svakako očekivala. Svejedno ćemo se oboje praviti da se nije desilo ništa.

Medjutim, scene od sinoć mi ne izlaze iz glave. Imam osećaj da ću sam sama sebi presudila time što sam donela takvu odluku i samo mu se predala. Ali ne mogu ni preći osećaj koji sam imala. Svaki sekund sa njim. Njegove ruke koje šaraju po svim delovima tela, njegov dah na mojoj koži. Jačina njegovog dodira i njegov miris koji i dalje mogu osetiti na svom krevetu. A onda i spavanje u njegovom naručju.

Ostvarilo se ono što mi oduzima misli već danima unazad. Ali je sve ovo bilo previše lako i brzo. Šta će izaći iz ovoga?

Vrtim se po krevetu kako bih ustala i sredila se, ali me u tome spreči, papir koji se nalazio na njegovoj strani kreveta. Srce mi zaigra na trenutak. Svakako nije otišao bez pozdrava. I bolje je ovako. Uživo bi bilo mnogo teže.

Uzmem komad papira u rukama i krenem sa čitanjem.

"Prvo se izvinjavam što sam ti dirao po stvarima da bih našao papir i olovku."

Nasmejem se na prvi rečenicu, te nastavim sa čitanjem. "A onda što sam otišao tek tako. Nisam mogao da te gledam u oči i odem, znajući da ću napraviti neku grešku."

Čitajući mogu da osetim emocije koje se komesaju u njemu tokom pisanja.

"Imam problem koji moram da rešim. Nakon toga će sve biti u redu. Obećavam ti da će sve biti kako treba tada., andjele."

Zadnju reč saam čitala iznova i iznova. Tu reč je izgovarao stalno, ali tek sad sam osetila čudan osećaj nežnosti od te reči, koja dolazi baš od njega.

Moje ruke potraže telefon na noćnom stočiću i kada ga pronadjem, odmah unesem njegovo ime kako bih mu posala poruku.

"Nadam se da ćeš ispuniti dato obećanje."

Pošaljem poruku i onda konačno ustanem sa kreveta. Prenego što potražim stvari, odložim njegovu poruku u jednoj od svojih knjiga.

Nakon objavljene higijene, odem do kuhinje kako bih pojela nešto, ali onda začujem zvono na vratima. Odem do njih i kada ih otvorim ugledam Camille. Odmah je pustim unutra. "Uradila sam nešto.", rekla sam joj, hodajući do dnevne sobe.

"Molim? Šta si uradila?", upitala me je, dok se smeštala na fotelju.

"Spavala sam s njim.", rekla sam i prekrila svoje lice, a onda začula njen vrisak. "Omg, pričaj sve."
Na njene reči, pomerim ruke sa lica i pogledam je. "Neću ti pričati o tome."

Rekla sam kroz smešak, a ona skupi obrve. "Okej. Neću ni ja tebi da pričam."

"Veruj mi, ne želim da znam, ali mi je svakako drago zbog vas dvoje.", kažem, a na njenom licu se pojavio iskren osmeh i zbog toga sam bila i ja srećna.

"Kako ide sada sa Colinom?", njeno pitanje uništi moju sreću.

"Ne želim baš o tome. Zato što smo rekli da ćemo se ponašati kao da se ništa nije desilo. Ima neki problem koji ga koči. Ne znam o čemu se radi.", objasnim joj kratko, a onda promenimo temu na nju i Michaela.