Zvuk srca

82.deo

Colin Foster

Gledam okolo i osmeh mi pokriva lice kada ugledam da je sve spremno.

"Šta mislite?", upitao sam Leonorinu majku, koja izašla u dvorište, ali sada u lepoj odevnoj kombinaciji.

Nije bila u svojoj svakodnevnoj u kojoj je vidjam svakog dana.

"Misim da će biti oduševljena.", rekla je, a ja se nasmejem u kut usne.

"Ako se pojavi.", kažem kratko, a ona svojom rukom obavije moju.

"Sigurna sam da hoće. Dodji mislim da su stigli prijatelji.", kaže i povuče me ka kapiji.

Na pola puta se sretnemo sa Michaelom, Camille, pa čak i Ericom. Ne bih ga zvao, ali bi me Leonora ubila pa ipak jesam. Medjutim, Leonora nije tu. A Camille je imala zadatak da je dovede.

"Leonora?", kažem upitno, Camille.

Ona se nasmejebi ruku pod ruku sa Michaelom prodje kraj mene. "Doći će ubrzo."

Rekla je, a ja se zbunim. Šta je uradila?

Sklonim loše misli iz glave i krenem ka njima. Puštam laganu muziku dok idem tamo ovamo i stalno proveravam telefon i vreme. Krenem da cupkam nogom dok sipam sebi čašu viskija.
"Nemoj da se napiješ pre nego što se pojavi.", uputi mi Michael, koji je bio iza mojih ledja.

"Ako dodje uopšte.", kažem mu isto što sam i njenoj majci.

I svi znamo da postoji šansa da se ne pojavi. Ako dodje do toga shvaticu sa je definitivno gotovo za nas. Ali to ne znači da ću odustati.

"Doći ce. Veruj mi da će joj biti drago da svoj rodjendan proslavi sa tobom. Voli te. Samo joj daj vremena.", kaže, a onda se kraj njega pojavi i Camille.

Svoj pogled usmerim ka ulazu kao da sam znao da je tu. Naši pogledi se sretnu. U tom trenutku mi u srcu zaista nada. Nada da će se sve vratiti kako je bilo. Da ćemo konačno završiti sa ovim paklom. Medjutim, nešto mi zapadne za oko. Ali nije sama. To je momak sa posla.

"Šta on radi ovde? ", upitam Camille.

"Veruj mi ja je nikad ne bih ubedila da dodje. Tako da sam posao dala Jamesu.", odgovorila je, a ja stegnem vilicu.

"Njega nisam tražio. On nije bio u planu.", kažem dok i dalje gledam Leonoru.

"Ne duri se. On je doveo tebi. Takodje on je drag Leonori. Želela bi da je i on tu. Razmisli malo.", kaže dodatno, a ja se smirim i krenem ka njoj.

Ne svidja mi se što je on ovde. Nije bio pozban. Ali Camille je u pravu on ju je ubedio da dodje. Doveo je ovde. A i on je važan Leonori. Tako da mora biti važan i meni takodje.

Moj pogled luta na nju dok joj prilazim. Ona stoji mirno i gleda pravo u mene. Prokletstvo taj nevin pogled me ubija. Pogled mi postaje tamniji kada pogledam Jamesa. Medjutim, on to primećuje i udaljava se od nje. Pogled vratim na nju i on opet dobija svetliju boju. Srce mi lupa kako joj se približavam. A njen parfem me opija. Ugledam narukvicu koju sam joj kupio. Nosi je. Pomera ruku iza ledja kako ne bih primetio, ali već jesam. I osećaj zadovoljstva zbog toga me obuzima. Svidela joj se. Definitivno volim ovu devojku. Previše.