Zvuk srca

29.deo

Colin Foster

Prolazio je dan za danom. Nisam išao da je tražim. Ili bar ona tako misli. Gledao sam je iz daljine. Smejala se sa kolegenicama i položila poslednje ispite danas. Time je završila sve obaveze za ovu godinu. Možda sam bio poput psihopate, ali nešto previše jako me vuklo ka njoj. Kao nevidljiva omča oko vrata, vukla me ka njoj. Imala je kontrolu nada mnom.

Imao sam razloge zašto sam uradio ono što nisam želeo i lagao je. Ali prokleto ne mogu prestati da mislim o njoj. Devojka mi se uvukla u mislima. Ušla je tek tako u moj život i teško mi ide to da dozvolim da isto tako izadje iz njega. Želim da je pustim, jer će tako sve biti lakše, ali onda nadjem sebe samo par metara udaljen od nje, dok gledam kako je srećna dok razgovara sa prijateljicama. Ona je nestvarna. U celom tom dvorištu punom studenata, više ženskih, ja vidim samo nju. Samo njeno lice. Čak i sa ove udaljenosti njene zelene oči sijaju. Vidim to. Želim da je pustim, ali je to prokleto teško. A pomisao da joj ispričam istinu mi govori da joj se neće svideti. Ali čim uspem da prekinem to, reći ću joj. I nadati se da će razumeti. Mora me razumeti. Kada sam rekao nije pravedno prema njoj, govorio sam istinu. Morao sam to uraditi na početku. Jer da sam čekao onda ne bi bila samo ljuta, već i povredjena. A ja bih bio razlog i mrzeo bih sebe zbog toga.

"Gospodine imate sastanak za pola sata u jedan od vaših hotela.", rekao je moj vozač, koji radi po potrebi kod mene.

Klimnem glavom na njegove reči, dok je posmatram kako odlazi sa Camille sva srećna zbog položenih ispita.

Okrenem se i udjem u auto. "Možeš da kreneš."

Na moje reči se odmah začuje zvuk motora i ubrzo smo se našli na putu ka hotelu u kojem imam sastanak sa glavnim menadžerom. Došlo je do nekih problema. Moram to rešiti.

Jedino je teško da se fokusiram na posao kada ti je u mislima zlatna kosa, zelene oči i meke usne, devojke koja mi ne da mira. Ne znam šta mi se dešava, ali gubim razum. Mislio sam da će jedan poljubac ugasiti to, ali ne. Sve se samo pogoršalo od tada. Želja za poljupcem se pretvorila u želju za njenom kožom ispod mojih prstiju. Zašto se morala ovako promeniti za ove četiri godine?Zašto je morala postati prokleto još lepša. Bilo je lakše svađati se s njom kada nisam imao sve fantazije u kojima je ona, nego sada. Sada ne mogu ni da se svadjam s njom.

Definitivno sam se sjebao. Propao sam.