Zvuk srca

102.deo

Colin Foster

Otvaram oči, kada začujem prelepu melodiju, koja dolazi iz dnevne sobe. Nasmejem se kada shvatim da je to ona. Leonora svira klavir. I ovo jutro je buđenje uz tu prelepu melodiju.

Ustajem iz kreveta i odlazim pod tuš, prenego što odem do nje. Medjutim, ona svira i nakon što završim sa tuširanjem. To mi izmami osmeh, a onda odlazim do nje, ne pokušavajući da se obučem pre toga.

Ugledam je kako fokusirano prelazi prstima preko svake potrebne dirke. Dolazim joj s ledja i ljubim je u glavu. Ona na to stane i okrene se ka meni.

"Ne staj zbog mene.", govorim joj, dok je njen pogled zauzet, prateći celo moje telo.

"Zašto nisi obučen?", kaže, dok jednu nogu prebacuje preko klupe klavira i gleda me.

Oko mog struka visi peškir. Čak nisam ni stigao da se obrišem.

"Tvoja melodija me je privukla, andjele. Nisam stigao da se obučem.", pričam, dok pravim korak unazad ka sobi.

"Mada znamo oboje da ti se svidja i ovo moje izdanje.", zadirkujem, dok se krećem ka sobi.

Ona se smeje, a ja udaram u zid iza sebe. Hvatam se za glavu i onda odlazim u sobu dok čujem njen smeh iza sebe.

•••

Leonora Carrington

Colinov vozač mi otvara vrata auta, kada stignemo na aerodrom.

"Ovo je tvoj avion?", upitam ga, dok gledam na avion ispred nas, a on se nasmeje, kada dodam. "Okej, moje pitanje je glupo."

Dom vozač nosi naše torbe, on mi pruža ruku, koju rado prihvatam i vodi me ka avionu.

Čeka nas jako dug let do Praga, ali sa njim će verujem proći jako brzo. Polako se penjem fo aviona, a stjuardesa nam se osmehuje. "Dobar dan gospodine i gospodjo Foster."

Klimam glavom u znaku pozdrava njoj, a onda shvatam da je ovo drugi put kada mi ljudi već stavljaju njegovo prezime.

"Da li želite nešto?", upitala na se, a Colin potraži samo vino i dve čaše.

Ubrzo ih on i donese i naspe nam u čaše, te nas ostavi same. Navalim glavu na njegovo rame.

"Zar ti ne smeta što me već nazivaju kao tvoju suprugu?", govorim, prenego što uopšte razmislim.

On se uzdiže, što me natera da se pomerim od njega. Njegove obrve skupljene, ali pogled i dalje nežan. 

"Zašto bi mi smetalo?", upita, a onda nastavi. "Ja te već smatram svojom suprugom, andjele. Smetalo bi mi, jedino ukoliko ne primećuju to da ćeš stvarno postati moja žena, a onda i majka moje dece.", govori i ljubi moje usne.

"Ti si već moja gospodja Foster.", dodaje, a onda me opet ljubi.

Onda mi stavlja glavu na svoje grudi i prolazi rukom kroz moju kosu, dok meni prolaze njegove reči kroz glavu. Biti majka njegove dece je nešto što definitivno želim. Biti njegova supruga. Definitivno dve stvari koje su mi na umu.

"Ukoliko želiš odmori. Let će biti stvarno dug.", govori tiho i ljubi mi glavu.

Čime sam zaslužila ovog čoveka? Čime sam zaslužila ovu ljubav? A tek koliku ja ljubav osećam prema njemu je neprocenjivo. Nisam mislila da ću doživeti ds nekog ovoliko volim, ali upravo jesam. Moje srce je definitivno njegovo. Više nije moje. Sada je u njegovim rukama. I on odlučuje o tome hoće li ga voleti ili slomiti.