Zvuk srca

13.deo

"Hoćeš me ubiti ovde?", upitam ga, a on se nasmeje u kut usne. "Da, ali prvo ću te mučiti."
Nakon svojih reči, krene prema kući.

"Ne teraj me opet da te prebacim preko ramena!", vikne, te odmah krenem prema njemu. Još lepše je nego ranije. 

Zelenilo se prostire u beskraj, stvarajući slikovite pejzaže koji mame na opuštanje. Livada, prekrivena bujnom travom, ispunjena je sitnim cvećem raznih boja, od živopisno žutih maslačka do nežnih ljubičastih zumbula, koje se nežno njišu na povetarcu.

U daljini se uzdižu brda, prekrivena gustim šumama, a još dalje, planine s visokim vrhovima deluju kao čuvari ovog prelepog mesta. Njihova silueta ocrtava se protiv vedrog neba, a sunčevi zraci, koji se probijaju kroz povremene oblačiće, stvaraju zlatne tragove na horizontu.

U središtu ovog predivnog pejzaža nalazi se drvena kućica, čija se svetla odražavaju na prozorskim staklima, obasjana toplim zracima sunca. Bilo je poput raja, pravog utočišta.

Nedaleko se pruža i jezero, čija površina blista poput ogledala pod sunčevim zracima. Tu se zrači magičan sjaj, stvarajući iluziju da je voda prožeta svetlošću. Svaka kap vode, dok se blago talasa, reflektuje sve boje okoline.

"Prelepo je.", rekla sam, očarana ovim mestom opet.

Mada tada je bio mrak nisam mogla videti ovako. Sad kada je dan, sve se vidi mnogo bolje i lepše.

"Jeste. Dodji.", uputio mi je i pružio mi ruku.

Glas mu je bio nežan, ne kao onaj u kolima. Prihvatim njegovu ruku, jer je ovo mesto činilo da sve zaboravim i izgubim se u čistom vazduhu i crknutu ptica oko nas. Harmonija, mir i spokoj. To je ono što čovek može osećati na ovakvom mestu.

Dok je nežno držao moju ruku u svojoj otišli smo iza kuće kraj jezera. Igra sunčevih zraka na površini jezera je bila očaravajuća.

"Udavićeš me ovde?", našalim se, što opet izmami osmeh na njegovom licu.

Zadržim svoj pogled na njemu, dok je on gledao u daljinu. Proučavala sam crte na njegovom licu iznova i iznova. Naučila sam napamet svaki deo njegovog lica. Ali svejedno pogled nisam mogla pomeriti sa njega.

"Nikada ti ne bih naudio.", kaže i tada me pogleda svojim čokoladno smedjim očima i shvati kako ga ja već posmatram.

Mogla sam videti to zadovoljstvo u njegovim očima. Što me uhvatio u tom činu.