Zvuk srca

104.deo

Nakon što završimo ručak u jednom od restorana, prošli smo po gradu da razgledamo.
Grad je blago rečeno savršen. Počeli smo na trgu Vaclava, jednom od najpoznatijih trgova u Pragu. Ovaj široki trg je okružen impresivnim zgradama iz 19. veka. U centru trga nalazi se spomenik svetom Vaclavu, zaštitniku Češke.

Nakon šetnje kroz Trg Vaclava, uputili smo se prema Starom Mestu. Ova četvrt je srce Praga, prepuna istorijskih spomenika i uskih kamenih ulica. Obavezno smo zastali kod Astronomskog sata na Starom gradskom ratu, jednog od najstarijih i najslavnijih astronomskih satova na svetu. Svakog sata se mogu videti mogu videti "pokretne figure" koje prikazuju apostole i druge likove, uz zvuke zvona.

Dosta smo se smejali i napravili dosta slika, a onda kako je padala noć uputili ka Karlovom mostu.

Šetnja Karlovim mostom u Pragu noću je iskustvo koje se teško može opisati bez da se spomene magija koju ovaj most pruža. U tom trenutku, most, prepun istorije i simbolike, postaje gotovo nestvarno lep. Svetla iz gradskih ulica i refleksije na vodi reke Vltave stvaraju atmosferu koja vas povlači u prošlost, kao da se sve oko vas usporava i postaje tiho.

Nema mnogo turista, ali prolaznici svakako idu na obe strane.
Kako smo prolazili, Colinova ruka se nalazila oko mene. U jednom trenutku smo ugledali stariju ženu koja u rukama drži crvene ruže, koje prodaje prolaznicima. Colin me odjednom pušta i prilazi ženi. Rukom pokazuje na ruže. Pruža joj novčanicu, a kada čovek pomisli da će uzeti jednu ružu, on uzima ceo buket i vraća se do mene.

Kako mi se približava, osmeh mi se raširi na licu. Ruže koje sam upravo dobila me teraju da zaplačem.

"Coline...", reči mi ostaju u grlu.

Njegovo lice, obasjano svetlom iz lampiona, odiše nežnošću. A njegove oči me posmatraju sa tolikom toplinom da se ne može opisati ono što osećam ovog trenutka.

"Hvala ti.", to je sve što uspevam da kažem, pre nego što on uzme jednu moju ruku u svoju i prisloni je usnama.

Dah mi zastaje, a srce topi. Duša mi je ispunjena, dok ne pomeram svoj pogled sa njegovih očiju.

"To je ništa, u odnosu na ono što zaslužuješ.", govori, a meni noge klecaju, dok me izdah koji izlazi mojih usana, izdaje.

Kako je već odavno pala noć, odlučimo da se vratimo u hotel i ostatak obidjemo sutra. Inače neće ostati ništa više za razgledanje.