Zvuk srca

3.deo

Otvaram svoje umorne oči i u mislima su mi mami reči "To bi bio Colin Foster."

 Dugo bisam čula to ime. Nikad mi se nije svidjao. Nisam ni ja njemu. Naše neprijsteljstvo iz nepoznatih razloga je izbijalo iz naših pogleda svaki put kada bismo delili prostoriju. Zadnji put sam čula, pre nekoliko godina, da je otišao van Los Angelesa. Ali se izgleda vratio. Kako sam mogla za njega da mislim onako sinoć. Povlačim svaku misao od sinoć. Definitivno.

Mama me je skratila muke i rekla kako će ostatak da prenese sama, tako da imam slobodan dan i mogu pomoći Camille oko njene sestre.

Nakon što joj pustim poruku da ću doći do nje danas, odložim telefon na fiokama kraj kreveta i ustanem iz istog. Navučem na noge svoje sobne pufnaste papuče i laganim koracima se uputim u kupatilo. Pogledam svoj odraz u ogledalu, te skinem stvari sa sebe i udjem pod tuš. Mlaka voda koja je padala i mokrila moje telo je pomogla da se isto opusti. Iako mi je u glavi bila misao kako se Colin vratio u grad.

Nakon što završim sa dobrim tuširanjem, obavijem peškir oko sebe i dovršim ostalu higijenu.
Iz garderobe izvučem letnju haljinicu safir plave boje i tada shvatim da nešto nedostaje. Prvo nisam shvatila, ali onda jesam. Narukvica. Uhvatim jednom rukom, zglob druge gde treba da se nalazi narukvica. Mora da mi je ispala dok sam nosila stvari. Zar stvarno moram da se vratim tamo? Ne želim da srećem nepoželjna lica. Mama je tek krenula ne mogu joj tražiti da odmah odsustvuje. Moram ići po nju. Previše mi znači da bih je tek tako ostavila tamo. Ko zna da li ću uspeti da pronađem to što tražim na onolikom imanju, a da ne sretnem osobu koju ne želim da sretnem.

Dohvatim telefon, te javim Camille da ću kasniti, na šta je ona odgovorila sa smajlijem koji roni suze. Na trenutak se nasmejem, a onda se ubrzo nadjem van kuće u pravcu te ogromne vile.