Zvuk srca

59.deo

"Andjele, jako mi je žao, ali iskrslo je nešto važno i neću moći da dodjem. Pričaćemo sutra."

Srce me boli od pomisli da ona čita poruku i ispunjava je praznina i razočarenje. Ne želim da me mrzi. A i ja mrzim sebe jer ću ja biti razlog njene tuge. Ali ne mogu sada da je dovedem pred ovom gospodjom, koja sama sebe naziva majkom.

"Zašto si uopšte došla?", upitam je i otpijem svaku kap iz čaše od nervoze koja se skuplja u meni.

"Da upoznam svoju buduću snajku valjda.", govorila je sa smeškom, dok je svoju čašu spuštala na sto i smeštala se u fotelju.

Leonorinoj majci nije bilo svejedno da sluša ovo.

"Nećeš je upoznati još.", rekao sam odlučno i nasipao sebi još jednu čašu.

Kako je uopšte moguće da mi je ova žena majka? Nas dvoje uopšte nismo slični ni po čemu.

"Kako?", upitala me je kratko, a ja klimnem glavom i uzmem gutljaj pića.

"Kako si čula. Nećeš je još uvek upoznati. Nas dvoje nismo još uvek zvanično zajedno da bi je ti upoznala. Zar želiš da pretpostavi šta radimo?", govorio sam i pokušavao da joj izbacim tu ideju oz glave.

Neću dozvoliti da joj se približi. Neće je povrediti fizički u to sam siguran, ali moja majka je jako lukava sa rečima. Ako je vidi sada, shvatiće šta radim i sve će joj reći. A onda ćemo opet njena majka i ja ispasti krivi.

Kako ne bh morao odgovaram ma to pitanje, morao sam da promenim temu. Neće otići ona odavde uskoro., "Zašto uopšte želiš njeno bogatstvo?"

Moje pitanje ju je uznemirilo i to se primećuje po njenom izrazu lica. "To se tebe ne tiče!"
Viknula je na mene i svoju frustraciju izbacivala iz sebe kroz teško disanje. Nisam mogao da ne dobijem zadovoljan osećaj zbog toga, ali ubrzo joj odgovaram.

"Naterala si me bukvalno da zavedem Leonoru kako bi se udala za mene zbog tog prokletog bogatstva i sada me se ne tiče?"

Moje pitanje je odjekivalo dnevnom sobom.

"Coline?"

Odmah mi padne mrak na oči kada čujem taj glas. Ne ne ne ne ovo zvuči potpuno pogrešno. Njen glas me probija kroz srce. Okrenem se i ugledam je. Stajala je nepomično i gledala me sa toliko tuge i razočaranja. A kada sam ugledao suzu kako ide niz njen obraz, to je bio kraj. Imao sam želju da ubijem sebe zbog toga.

"Upss..", rekla je moja majka kroz osmeh, a ja sklopim oči kako ne bih napravio skandal.

Kada otvorim oči opet ugledam nju, a onda pokušam da je zaustavim kada ona krene ka izlazu.

"Leonora.", dozivao sam je, ali se nije obazirala.

Krenem ka njoj, a onda za nama krene i njena majka. Prokletstvo! Moram ovo da ispravim. Zašto je morala čuti ovo? Trebalo je odmah da joj kažem. Nisam trebao da čekam nikoga. Ne mogu podneti njenu mržnju. Ranije sam mogao, ali bilo je drugačije. Sada ne mogu da je gledam kako me mrzi. Ne mogu podneti to. Volim je. Prokleto volim ovu devojku i ne mogu je pustiti.