Zvuk srca

17.deo

"Ali moramo da udjemo neprimetni.", dodao je. "Mislim da još radi."

Sada mi nije lakše, ali ipak pristajem. A zašto? E to ne bih znala uopšte.

"Sagni se dole, ja ću parkirati auto ispred ostalo ćemo smisliti.", objasnio mi je, a ja ga poslušam.

"Prokletstvo! Zašto ovo radim?", upitam samu sebe, ali on me čuje i odgovori umesto mene.

 "Koliko god me ti izbegavala, želiš da provodiš vreme sa mnom. A možda i više."

Zadnju rečenicu kaže tiho kako ne bih čula, ali sam čula i prokleto je bio u pravu. Ali nisam mogla to da kažem. Ne naglas. Ali svi smo svesni toga da želim i više. Da se naše fantazije pretvore u delo. On slobodno iskazuje svoje želje, ali neću da se topim pod dodirima i prstima koji će posle da možda dodiruju drugu devojku. Odmah nakon što mu dam ono što želi.

"Parkirao sam.", rekao je i vratio me u stvarnost.

U trenutku kad sam htela da se uspravim, on me gurne nazad dole. "Col..."

Ostatak ne stignem da izgovorim kada stavi svoju ruku preko mojih usta. A onda otvorim širom oči kada začujem svoju majku. "Dobro veče, da li Vam je potrebno nešto?"

Uputila mu je pitanje, kroz prozor auta, a on je odmahnuo glavom i nasmejao se. Samo sam se molila Bogu da me ne ugleda. Ovo ne bi izgledalo kako treba. "Ne. Čak šta više slobodni ste za večeras."

Nije sklanjao osmeh dok joj je odgovarao. Nakon toga je sačekao još par trenutka, a onda sklonio svoju ruku sa mog lica i pogledao me. Čim se ona udaljila. "Sada je čisto."

U momentu ostanem u tom položaju od osećaja njegove ruke na mom licu. Zašto moje telo ide protiv mene? Koliko ja govorila da se odupre, toliko svaki njegov dodir u meni šalje elektricitet, koji pali vatru. Kao mala varnica pomešana sa benzinom. Razum govori 'ne', ali telo mu se suprotstavlja i moli za još dodira. I to samo njegovim dodirima. Pokušam da se sredim i ustajem. Odmah smo izašli iz auta i krenuli ka kući.

Imala sam osećaj da će se mama vratiti i da će me videti, ali smo bez dalje brige ušli u kuću. I dalje sam se pitala, šta radim ovde. Zašto sam došla i pristala na ovo?

"Sve je prošlo kako treba.", rekao je i dalje noseći na licu blagi osmeh.

"Valjda jeste.", rekla sam kratko, te nastavila. "Ali i ujutru moram da je izbegnem. Tako da je odrađen samo deo."

Nasmejem se i prodjem pored njega. I to nije bila dobra ideja. Njegov miris koji ceo dan pokušavam da izbegnem mi udari u nozdrve i natera da teško održim ravnotežu. Znam da me gleda preko ramena. Osećam to, ali se ne osvrćem. Dozvoljavam mu da gleda, jer iskreno neće dobiti ništa više. Barem ne večeras.