Zvuk srca

45.deo

Colin Foster

Novi dan. Novi dan bez nje. Ali činjenica da sam je video juče i da ću je videti za koji dan kod Michaela mi pomaže da mislim normalno. A isto tako danas je dan da razgovaram sa njenom majkom. Da li će mi ona uopšte reći istinu? Možda s razlogom ne želi da Leonora ili bilo ko zna o tome. Ali ako zelo6da zaštiti Leonoru moraće da kaže, jer ću ja učiniti sve i saznati čak i ako mi ona ne bude rekla.

Čim se navučem na sebe trenerke i majicu odmaj sidjem dole. Znam da je u kuhinji i verovatno priprema doručak. Tamo sam je i našao.

"Možemo li da razgovaramo?", upitao sam je, dok je ona brisala svoje ruke krpom i gledala u mene.

"Naravno, upravo sam završila.", odgovorila mi je, a ja joj pomažem na terasu iza kuće.

"Pričaćemo napolju.", obavestim je, a ona klimnem glavom i krene da me prati ka izlazu.

Kažem joj da sedne na stolicu pored mene što ona i uradi, a onda čeka da krenem.

"U pitanju je Leonora.", kažem kratko, a ona se odmah uplaši.

"Da li joj se nešto desilo?", upitala me je i poskočila, a ja odmahnem glavom.

"Ne. Ona je dobro, ali moja majka Vas je zaposlila s razlogom.", ukažem, a ona se opusti i zbuni istovremeno.

Drago joj je što joj je ćerka dobro, a zbunjena je zbog drugog dela rečenice.

"Moja majka nije baš fina osoba. Gleda uvek sebi da udovolji.", kažem, a ona me gleda i ne razume šta misim.

Na trenutak ćutim i upijam njenu reakciju, ali ništa ne vidim sem zbunjenosti pa samo predjem na stvar, kako ne bih odugovlačio.

"Moja majka nekako zna za nasledstvo koje ima Leonora. Želi da je ja oženim, kako bi ga uzela od nje. Jer ona očigledno ne zna za njega. Ne želim to da joj radim, jer mi ona zaista znači, ali mi morate reći šta se dešava kako bih je zaštitio od nje. Jer ako moja majka sazna sa nisam na njenoj strani uzeće stvar u svoje ruke. "

Na moje reči ona ostane iznenadjena i ne govori. Izraz lica joj je zaledjen. Što mi daje razloga da shvatim da je nasledstvo stvarno. Leonora ne zna za njega. A ova žena to krije od nje. Ali zašto?

"Ne razumem o čemu pričate.", progovori konačno, dok joj je glas uznemiren, što znači da pokušava da porekne moje reči.

"I Vi i ja znamo da je to istina. Ne znam celu istinu, ali moram da je znam, zbog Leonore.", ubeđujem je, a ona odmahuje glavom.

"Istina će je slomiti. Ne mogu to da joj uradim.", govorila je ona i postala još više uznemirena.

"Možemo zajedno da sredimo sve. Na Vašoj sam strani.", govorim nagovarajući je, a ona spusti glavu i pogleda poraženo i konačno progovori, dok je ja slušam.

"Čovek kojeg je ona zna kao oca. Nije njen pravi otac."

Kaže, a ja shvatim kako ovo ide sve dublje u prošlost. Prošlost poslednjih dvadeset godina i više. Ostao sam zatečen. Leonora ovo ne zna? Ovo će je zaista slomiti. Volela je svog oca. Ili čoveka za kojeg je ona mislila da je njen otac. Jedva klimnem glavom, a ona je nastavila sa pričom.