Zvuk srca

25.deo

"Molim?", uzviknula je Camille na sred hodnika fakulteta nakon što sam joj ispričala sve od juče.
I ja sam bila u šoku, ali me je brinulo što se od tog dana nismo čuli. Nismo se videli videli, niti razgovarali. Ne želim da ovo završi na samo tom poljupcu. Mada, to je Colin. Sve je moguće. Možda on ne razmišlja kao ja.

"Da, Camille.", kažem pokušavajući da je malo smirim.

"Pa šta je sada s vama?", upitala me je, a ja sam slegnula ramenima. "Nismo se još čuli."
Potapšala me je po ramenu, a onda nam je od nigde, prišla Amelia. Prevrnem očima na njeno celo postojanje. 

"Šta želiš?"

Upitala sam je iako je bilo očito da traži Colina.

"Nisam videla tvog dečka danas.", rekla je, a ja se nasmejem na njene reči.

Znala sam da je on u pitanju. "Nije mi dečko."

Moje reči je nateraju da se nasmeje i pogleda samouvereno. Shvatila sam da sam se sjebala. "Znači slobodan je.". Da sjebala sam se. "To je olakšavajuće. Biće lakše da ga osvojim. Mada ni ovako ne bi bilo teško.", izustila je i udaljila se, a ja pogledam u Camille, koja je posmatrala Ameliu, kaobda želi da je zadavi. "Ta kučka mi se nikada nije svidjala. Isto je radila i sa Michaelom."

Odmah sam je pogledala. Nije pričala o njemu od kada je otišao. Nisu se svadjali. Nije je povredio. Razišli su se lepo, ali joj previše nedostaje. "Konačno si ga pomenula."

Rekla sam, željna da pokrenem temu konačno.

"Zaboravi. Neću pričati o tome."

Izustila je kratko i krenula ka izlazu. Nisam ništa rekla već sam samo nastavila sa njom ka izlazu. Ne želim da je prisiljavam da priča o tome. Nedostaje joj, a on je idiot koji ne ume da pošalje poruku. Da je pita kako je. Samo čekam da se pojavi. Glavu ću da mu otkinem. Zaboraviću da ga poznajem oduvek. Zato što i on toliko poznaje nas. I oduvek je bio zaljubljen u nju. Njihova dečija ljubav je traja 20 godina i traje još uvek. I postala je prava. Ali to što se ne javlja nije u redu.

U jednom trenutku ugledam onog kolegu koji je tražio beleške, dok ga Coln nije oterao. "Hejj."
Rekla sam kratko, a on me posmatrao uplašeno. "Beleške koje si tražio."

Klimnuo je glavom u znak zahvalnosti, a onda me Camille dodirnula za ruku i pokazala u pravcu, pravo od nas. "Mislim da ćete sad razgovarati."

Nakon svojih reči se udaljila od mene, ostavivši me samu, dok je Colin dolazio u mom pravcu. Okrenem se, a onaj momak je opet pobegao. Nisam imala priliku da mu se izvinim zbog onoga. Nije zaslužio da se Colin onako ponaša prema njemu. Kada se okrenem nazad, Colin je već bio ispred mene. I imao je isti pogled kao pre dva dana. Opet će mi reći da se ne vidjam s njim.