Zvuk srca

61.deo

"Naterala si me bukvalno da zavedem Leonoru kako bi se udala za mene zbog tog prokletog bogatstva i sada me se ne tiče?"

To nisam želela da čujem. Nisam mogla da poverujem u te reči ili njihovu težinu. Tada shvatam da moja ljubav nestaje i mržnja se vraća na svoje mesto.

"Coline?"

Bili je sve što sam mogla da kažem. Okrenuo se i odmah me ugledao. Moje oči su bile uprte ka njemu. Želela sam da vidi u njima mržnju, bes, tugu i razočaranje. Želela sam da ga to izjeda. Ako je moguće. Ipak saznajemo razlog njegovog takozvanog udvaranja i njegovog odjednom finog ponašanja. Stari Colin je zapravo uvek bio tu.

"Upss..", oglasila se žena koja je sedela zavaljena u fotelji.

Njegova majka. S kojom je verovatno dosta u kontaktu. Obaveštava je o tome koliko je uspeo da me zavede, radi nekog bogatstva. Zar je moguće kome sam ja predala sebe? Svoje osećaje? Bila sam spremna da kažem da ga volim. Ali sada sve što želim jeste da ga udarim. Ugasio je svaku emociju u meni.

Pogledam u svoju majku koja se nalazila u sobi, a onda odahnula glavom i pustila suzu.

"Leonora.", dozivao me je, dok sam se okretala i odlazila sva u boli.

Medjutim, po zvuku, začula sam korake iza mene.

Ubrzo začujem i glas svoje majke. "Leonora stani."

To i uradim na trenutak, a onda se okrenem i pogledam je suznim očima. "Da li si znala?"
Moje pitanje je odmah pogodi.

"Nije tako jednostavno. Moramo da razgovaramo.", rekla je, a ja odmahnem glavom.

"Ne želim da vidim nikoga od vas.", rekla sam i gledala u Colina koji je bio nedaleko od moje majke.

Krenem opet što dalje, ali ubrzo osećam mušku ruku koja me okreće ka sebi. Medjutim, od besa je odmah istrgnem i ne čekam ni sekundu odmah mu udarim šamar. Moja ruka se nadje na njegovom licu, a njegovo lice je otišlo u stranu.

"Moraš me saslušati.", govorio je pored svega.

Odmahnem glavom i pogledam ga dok suze liju niz moje lice.

"Ne moram da te slušam. Ne moram ništa u vezi tebe. Mrzim te.", rekla sam i ostavila ga iza sebe.

Srce me boli i osećam kako pucketa, zatim se lomi i ostane u deliće koje nikada neću spojiti. Dala sam mu svoje srce, a on ga je slomio.

Bila sam svezna mogućeg rizika, ali svejedno sam išla za njim. Svejedno sam izabrala da ga volim. Samo nisam mislila da ću biti predmet sticanja bogatstva. Koje je usput moje? Ja nemam ništa.

Šta se dešava ovde? Da li postoje stvari koje ne znam? I da li uopšte želim da ih saznam? Ili ipak ne?

Toliko sam slomljena da gorim. Umirem iznutra. I to boli. Uspeo je jedno. Da me slomi i totalno ubije.

Krećem se ka kući, ali zapravo završim kod Michaela i Camille. Definitivno ih trebam sada. Treba mi zagrljaj. Pravi prijateljski zagrljaj. Ništa više.