Zvuk srca

93.deo

"Šta te navelo da ne uradiš ono što ti je majka rekla? Odnosno da me ipak ne oženiš zato što to ona želi?", upitala sam ga, a on promeni svoje disanje.

"Odakle sada to?", upitao me je, a ja slegnem ramenima.

"Ne znam. Kada sam te video znao sam da be želim to da ti radim. A što se venčanja tiče nisam rekao da te neću oženiti.", kaže, a meni njegove reči izmame osmeh.

Na trenutak se stvori tišina. Jedino sam mogla čuti njegove srce kako kuca. Glava mi je naslonjena na njegovim golim grudima, dok on rukom prolazi kroz moju kosu. Njegova košulja je na meni.

Odjednom ustanem sa kauča i pogledsm ga sa osmehom.

"Hajde.", kažem uz veseli skok, a on me pogleda zbunjeno.

"Šta?", upita me kratko, a ja otrčim do klavira i uzmem knjigu.

Vratim se do njega i pružam mu knjigu.

"Ti meni čitaš, a ja tebi sviram."

On se nasmeje i ustane sa kauča, te se oboje smestimo kraj klavira. Dok je on našao pesmu ja sam već krenula da sviram, a osećaj svega ovoga, dok osećaš ritam u sebi, je raj. Još kada kraj sebe čuješ voljenu osobu koja ti čita Šekspirove ljubavne sonete, osećaj je bolji od raja.
Iako sam svirala mogla sam čuti njegov glas kako čita.

"Oko moje drage ko sunce ne blista,
od korala mnogo bleđe joj usnice,
grudi su joj tamne naspram snega čista,
kosa ne od crne već od zlatne žice."

Smejem se. Promenio je poslednji stih koji zapravo ide 'kosa ne od zlatne, već od crne žice

"Video sam belih i crvenih ruža
ali takve ruže njen obraz ne boje;
I poneki miris veću radost pruža
nego miris daha u najdraže moje;
Ja njen govor slušam kao milu zgodu,
al muzika lepše moje uho kupa,
Ja nikad ne videh Boginju u hodu,
kad mi draga ide, ona zemljom stupa.
Al' ja ipak mislim, o tako mi Boga,
da joj nema ravne usred sveta toga."

Završava svoju pesmu, a i ja svoju. Naši pogledi se sreću, a ja se smejem.

"Nikad se nisam osećala lepše.", kažem i uhvatim njegovo lice za jedan poljubac.

"Sećaš se one kućice na plaži? Večere koju je moja majka uništila.", upita me tiho. 

"Itekako se sećam.", odgovorila sam i klimnula glavom.

"Sutra ti nadoknadjujem tu večeru. Nakon posla ćeš doći tamo.", rekao je, a ja se nasmejem.

"Zvuči savršeno.", rekla sam i opet ga poljubila

"Moram ići, već je kasno.", kaže, a ja ga pogledam tužno.

"Ne idi. Ostani večeras.", kažem, a in se nasmeje i klimne glavom. "Ne mogu tebe da odbijem."
Kaze i pomeri mi pramen sa lica.

"Sviraj mi još.", kaže, a ja nakrivim malo glavu.

"Samo ako ti meni čitaš.", kažem, a on odmah krene da traži pesmu.

Sve vreme dok je on čitao, a ja svirala, znala sam da nikada nisam bila srećnija. Nikada se nisqm osećala ispunjeno kao sada. Svaka lepa emocija mi se vrti u duši, a on je zauzeo celo moje srce.. Nema dela koji je prazan. U svakom je njegovom ćošku. Njegova ljubav je poput lepka spojila sve polomljene delove. Kako sam znala napamet note, na trenutak pogledam u njega, kako pažljivo čita reči, ali sluša i melodiju koju ja proizvodim.

Volim ovog čoveka previše.