Zvuk srca

14.deo

Colin Foster

Dok se ispred nas pružao pejzaž pun zelenila, njen pogled koji me posmatrao je u meni pokrenuo osećaj zadovoljstva. Nije svesna šta može da uradi jednom čoveku. Kakvu moć ima nad muškarcima. Upravo zato mi se onaj momak sa fakulteta nije svideo. Želeo sam da tu njenu moć osetim samo ja. A i bio sam iskren da mi je smetao taj njegov pogled. Da nije otišao kad sam mu rekao, definitivno bih ga silom naterao da me posluša.

Usudim se da pogledam njene zeleno smaragdne oči. "Nikada ti ne bih naudio."

Rekao sam i mislio tako. Uzmem trenutak da proučim njen topao izraz lica, te iz džepa sakoa izvadim narukvicu. Njen pogled je bio pun sreće i olakšanja kad ju je ugledala. Znao sam da je to narukvica njenog oca. Da joj je on dao i da joj previše znači.

"Moja narukvica.", rekla je sa ogromnim osmehom na licu.

Napravila je par koraka kako bi je uzela, ali nisam joj dozvolio. "Dozvoli meni."

Hteo sam ja da joj je stavim oko zgloba. Uzeo sam njenu ruku oko zgloba i podigao je gore, dodirnuvši njenu meku kožu. Namestio sam narukvicu i polako je zakačio, kako bih više upio njen miris i osetio njenu nežnu i glatku kožu, koja se predobro oseća ispod mojih prstiju.

Podignem glavu i naši pogledi se tada zaključaju.

Njen zglob je i dalje bio obgrljen mojim rukama, ali nije ni najmanji pomak napravila da ga izvuče iz moje ruke.

Atmosfera oko nas i sva priroda je samo dodala magiju tišini koja je bila izmedju nas. Čaroban trenutak, koji je stvarao čudan osećaj u mom stomaku. Nisam ga mogao opisati.

Medjutim sve je prekinulo kada se začuo njen telefon. Udaljila se od mene, vraćajući se u realnost. Iz torbe izvadi telefon i nasmeje se. Nešto u meni je zaigralo od radoznalosti za kog je taj osmeh.

"Camille. Brine za mene.", rekla je kao da mi čita misli, te otkucala poruku i vratila telefon nazad.

"Zašto si nas doveo ovde?", upitala me je svojim mekim glasom.

"Mirno je i opuštajuće. Bili mi je potrebno nakon one gužve u dvorištu fakulteta. Nisam ljubitelj gužve. Guši me.", odgovorio sam iako je njoj odgovor već bio poznat.

Igra po pravilima koje sam postavio da toga nije ni svesna. Neću moći još dugo. Uskoro će mi izleteti, posebno jer dolazi i Michael. Bez njega ne bih upoznao ovako fantastičnu ženu.

Gledala je okolo, dok sam je ja pratio pogledom, očaran lepotom i gracioznošću. Ne grešim kada kažem da je poput andjela.