Zvuk srca

105.deo

Vratili smo se u kuću i odmah sam otišla gore na terasu. Bila je ogromna, a pogled na nebo je bio savršen. Isti kao i osećaj njegovih ruku oko mene, dok mi prilazi s ledja. Privlači me sebi i ljubi vrat, a ja na trenutak zagrizem usnu. Nateram sebe da se okrenem ka njemu. Njegove ruke su i dalje bile na mom struku, a moje su sada oko njegovog vrata. Na trenutak ga ljubim, a onfa samo gledam njegovo lice.

"Hvala ti. Ovaj dan je bio savršen.", govorim mu dok osećam umor od današnjeg dana.

"Ne koliko si ti savršena.", govori i tera me da se onesvestim.

•••

Novo jutro započinjem klavirom. Svako moje jutro je takvo od kada mi je Colin nabavio klavir. Ostavim ga da spavam i sidjem dole gde odmah sedim za klavirom. Moj um unapred zna šta ću svirati. I tada krećem. Krenem prstima da prelazim preko jedne, druge, treće i svake naredne dirke, dok proizvodim zvuk koji me smiruje kao i uvek. Sklopim oči dok uživam u muzici i osećam se tako spokojno. Možda nije sam id klavira, već i od osećaja da sam ovde sa njim. Sa osobom koja ulepša svaki dan. Osobom koja mi je potrebna. Poput kiseonika koji mi je potreban da dišem, tako je on meni potreban.

Odjednom završavam pesmu i otvaram oči. U sledećem trenutku čujem aplauz koji dolazi iznad mene. Podižem pogled i Colin samo u trenerici bez majice, stoji navaljen na ogradu, dok me gleda sa visine.

"Volim ovakva jutra.", govori, dok ja ustajem i polako idem uz stepenice, dok ne dodjem do njega.

Ne čeka ni trenutak, odmah me privlači sebi i ljubi u usne. "Dobro jutro."

Njegove oči me gledaju, dok uzvraća. "Dobro jutro, andjele."

Govori, a nešto u grudima mi se steže, ali na dobar način.

"Koliko me posmatraš?", upitala sam ga, dok se prstima igram po njegovim golim grudima.

"Dovoljno dugo da te vidim kako uživaš u tome. Možda čak i previše.", govori, ali zadnji deo rečenice tiho, a ja se smejem.

"Da li si ljubomoran na klavir?", govorim kroz osmeh, a on zatvara oči na trenutak, pa me opet gleda. Molim?

"Ljubomoran sam na sve i svakoga kog voliš, a da to nisam ja.", rekao je, a ja podignem obrvu, dok se moje ruke i dalje igraju na istom mestu.

Odjednom hvata moje prste u svoju ruku i gleda me, dok progovara. "Ako nastaviš tim prstima da radiš to što radiš, danas nećemo otići u obilazak."

Njegove reči me hipnotišu, a oči jedu. Zagrizem svoju donju usnu, a on nastavlja. "Stvarno me izluđuješ, znaš?"

Njegovo pitanje natera moje lice da se crveni, a njega tera to na smeh.

"I obožavam kakav efekat imam na tebi.", dodaje, a ja se smejem, dok ga kratko ljubim.

"To ostavljamo za večeras.", govorim na njegovim usnama.

On reži na moje reči, a ja onda odlazim u sobu da se istuširam i spremim za današnji dan, uz osmeh. Osećam njegov pogled na sebi, ali se nw okrećem.

"Ideš li?", upitam ga, a on se samo nasmeje i kao da je čekao poziv kreće za mnom.