Zvuk srca

46.deo

"Čovek kojeg je ona zna kao oca. Nije njen pravi otac."

Kaže, a ja shvatim kako ovo ide sve dublje u prošlost. Prošlost poslednjih dvadeset godina i više. Ostao sam zatečen. Leonora ovo ne zna? Ovo će je zaista slomiti. Volela je svog oca. Ili čoveka za kojeg je ona mislila da je njen otac. Jedva klimnem glavom, a ona je nastavila sa pričom.

"Njen pravi otac nije želeo da čuje za mene i nju kada sam ostala trudna. Da bih ona bila dobro, udala sam se za čoveka koji je prihvatio kao da je njegova ćerka. A onda sam vremenom zavolela i njega."

Zastala je, ali sam čekao da nastavi, dok se mogla osetiti teškoća svega što govori.

"On je umro, a ja sam saznala da je njen pravi otac prati. Godinama jeste. Osetio se krivim. Svejedno nisam dozvolila da joj se približi, ali bio je tu, poput senke. Pre tri godine je i on umro. A ja sam saznala kako je sve što je imao ostavio njoj."

Na kratko me pogleda.

"Krijem od nje, jer ne želim da zna kako je otac nije želeo. Bila je srećno dete. I ne želim novac tog čoveka. Novac neće vratiti dvadeset godina."

Samo sam upijao reči. Nisam znao šta da kažem. Leonoru će sve ovo uništiti. Kako joj reći sve ovo?

"Ali kakve veze moja majka ima? Kako ona zna za to? I zašto joj je to toliko važno? Ima dovoljno novca.", postavljao sam sebi pitanje.

"Da li Vam znaci prezime Henderson?", upitala me je i ja je pogledam.

"Zapravo jeste. Moja majka je ranije imala aferu sa njim. Dok je bila sa mojim ocem, pre njegove smrti, pre par godina.", kažem i navalim se laktovina na svoje noge.

Ali zašto sve ovo? Zašto je njoj toliko bitno? A onda shvatim. "Ona je mislila da će njoj ostaviti bogatstvo. Smatra da ono pripada njoj. Zato ga želi."

Leonorina majka me samo sluša i upija reči. Ne zna šta da kaže i misli.

"Leonora zaslužuje da zna.", kažem, a njena majka me naglo pogleda i skupi obrve.

"To će je uništiti. Ne možemo joj reći.", govorila je uporno.

"Moramo je zaštiti. Moja majka neće stati ako joj ja to kažem. Uvek dobije ono što želi.", rekao sam ozbiljan. "Ako joj Vi ne kažete, ja hoću. Ako krijem od nje, a ona sazna, mrzeće me. Ne želim da me ona mrzi."

Ona pomeri svoj pogled i zagleda se u daljinu.

"Da li je možeš zaštiti?", upitala me je.

"Naravno da mogu, ali ona mora znati šta se dešava oko nje. Mora znati za nasledstvo i sama doneti odluku šta će sa njim. Možda ga se može rešiti i moja majka je ostavi na miru.", govorim siguran i svoje reči.

"U redu. Ali ja ću joj reći. Ja krijem od nje, ja ću joj reći. Reći ću joj da si ti bio inicijator toga da kažem. Kako ne bi mislila da si i ti hteo da kriješ od nje.", rekla je, a ja sam sa blagim osmehom klimnuo glavom.

"To je okej.", kažem, a ona klimne glavom i vrati poslu u kuhinji, a ja teško izdahnem.

Sve mora proći kako treba. Zaslužuje da zna da se sve radi trenutno o njoj. Da je meta moje majke.