Zvuk srca

52.deo

Kada začujem motor i gume koje voze po mokrom asfaltu, ubrzo ugledam i svoj auto sa Michaelom za volanom. Izašao je iz auta i otvorio zadnja vrata. Uzmem Leonor polako u naručje kako se ne bi probudila i krenem u auto. Kada se smestim na zadnjem sedištu, Michael nas odveze do njene kuće. Pomerim pramen sa njenog lica, te po njenoj torbici potražim ključeve od ulaznih vrata. Kada ih nadjem, dodam ih Michaelu. Čim dmo stigli on je izašao, otvorio mi vrata auta i onda otključao vrata kuće.

"Sačekaj ovde, pa ću te vratiti kući.", kažem mu tiho, kako ne bih probudio ovog anđela u mojim rukama.

"Uzeću taksi. Ostani s njom.", rekao je tiho, a onda sa osmehom na licu otišao po taksi.

Ušetam unutra i odem do njene sobe gde je spustim polako na krevet. Skinem joj cipele sa nogu i pokrijem kako bih je zagrejao. Odeća joj se osušila pa sam mogao da je ostavim tako, kako je ne bih probudio. Spavala je poput andjela, a pomisao da je probudim me je bolela pa nisam. Legnem kraj nje i posmatram je.

Moja želja da je zaštitim od svega je rasla zajedno sa osećanjima prema njoj. Bože, neću izdržati ako ne bude želela da me vidi posle svega. Potrebna mi je. Zajedno ćemo proći kroz sve. Neću je pustiti tek tako.

Spustim svoje usne na njeno čelo i otisnem jedan mali poljubac tamo.

Ova devojka mi se previše dopada. U svakoj misli je ona. Bilo koji deo dana ili noći ona je u mojoj glavi. Klavir u dnevnoj sobi me podseća na svaku melodiju koju je ona napravila na njemu. Knjige u biblioteci me vraćaju na onaj dan u istoj.

Potrebna mi je. Urezana je u na mojoj koži, u mojim mislima i sve više na mom srcu. Okupirala mi je misli tako da ne mogu ni pomisliti na bilo koju drugu devojku, niti želim to. Ona je jedna, ali potpuno dovoljna za mene. Ljubomora puca iz mene kad god joj se neko približi. Poput onog idiota na fakultetu ili Erica koji ima sreću, jer ga trpim samo zbog Michaela. Da nije njegov brat odavno bih ga ja najurio što dalje od nje. Svaki muški pogled upućen njoj, tera moju krv na vrije u mojim venama. Ona je definitivno moja. I uvek će biti moja. A niko ne dira ono što je moje, a da ne snosi posledice. Možda zvučim kao psihopata, ali uopšte me nije briga. Previše mi se dopada da bih dopustio da drugom muškarcu pruža njen predivan osmeh ili upućuje pogled koji lako osvaja. Ili da neko drugi miriše i mrsi njenu zlatnu kosu. To mogu jedino ja.

Ona se malo pomakne ispod pokrivača, kao da mi se približi i preko lica joj padne pramen kose. Nasmejem se i pomerim ga sa njenog lica. Namestim se kraj nje i njena ruka se ubrzo nadje preko mene, a ja svoju smestim u njenoj kosi. Oseća moje prisustvo i u snu. Taj osećaj spavanja kraj nje, je neopisiv. Tako ranjivog i nevinog izgleda. Njeno disanje je bilo mirno i to je bilo dovoljno da znam kako bih i ja miran zaspao kraj nje. Ona je kraj mene, mirno spava, bezbedna je.

Ova noć je bila puna svega, ali je definitivno postala i jedna od mojih najdražih. Zašto? Zato što sam je proveo sa njom.